Запис из мртвог стана
1 min read
Фото: Милош Вујовић
Пише: Сибин
Папа је пред празним тргом светог Петра одржао молитву, уз присуство свега једног свештеника. Одржан је и први виртуелни, политички самит, у коме су учествовали лидери свих свјетских сила, разговарајући (се) путем мало већих екрана. Из главном нам града под Горицом, стиже фотографија непознатог аутора: подугачак ред њих који пред бензинском пумпом чекају пластичну шољицу кафе за понијети. – (Све ово једном ће бити дио историје.)
Размишљамо: свеједно, самоизолација и социјална дистанца јесу сјенка смрти. И сједник у стану, такође.
Шта нас брига за оне који кажу: треба се борити за сјутра, за пројекат ЕУ којој је химна, не без разлога, Ода радости, за нашу цивилизацију која се може похвалити Тицијаном, Вермером, Баскијатом, Корте Малтезом. Још Вергилијем (коме са гроба Његош убра гранчицу да је са собом донесе у овај црни камењар), и Дантеом, јер ко је зна њега радио, чинио је добро човјечанству.
Шта ће нам све то током полицијског, продуженог часа? Да се бјелосвјетским галеријама виртуелно скитамо и потуцамо? Да се едукујемо, популарно речено – онлајн? Да се објавимо у е-концертној дворани лоцираној у Бечу, или да преко лаптопа гледамо из атељеа 212 Радована III? Докурца с тим!
Кад нам се у тзв. стварности све своди на трк до првог супермаркета и одатле још брже до апотеке, а најбрже назад до стана. Виртуелно није само и тек свеобухватни преглед реалног, прије ће бити да је бијег од реалног и ругобе коју редовно затичемо у њој.
Немам, нажалост, пудлицу, па да захваљујући том снобовском псету изађем иза зграде у парк, и ондје се до миле воље наудишем свјеже арије. А чујем да наше продемократске и западне задојене власти тако нешто толеришу, водећи се оном: ко не воли животиње, свакако да мрзи људе…