Ова два појма никако не могу у исту раван Српска Спарта није српска покрајина, већ епски синоним за борбеност, родољубље и витештво који су некад красили Црну Гору.
Пише: Јован Лакићевић
Не могу да кажем да ми је засметало, него ме баш забољело, када је моја (и не само моја) најновија политичка симпатија, Дритан Абазовић, одмах након избора, рекао, отприлике, да се од Црне Горе неће правити ни Српска Спарта, ни Велика Албанија!
Знам шта је Дритан хтио да каже, па му не могу ни претјерано замјерити, јер је човјек студирао политичке науке, а не историју, или књижевност. Грешка је у томе што се појам „Српска Спарта“ односи на далеку прошлост Црне Горе, а појам Велике Албаније припада, нажалост, не само творцима и протагонистима Призренске лиге, него и њеним фришким заговорницима!
Велика Албанија је, уз издашну помоћ истих оних који су 1913. створили Албанију да би Србији онемогућили излаз на море и заокруживање природне српске државе, данас , преко својих моћних протагониста и њихових агентура, постала – држава у изгледу.
Занимљиво је да исти они, (не сви) који су прије 107 године послали краљу Николи ултиматум да напусти освојени Скадар, древну српску престоницу, за чије је ослобођење изгинуло 4.500 Црногораца и 7.5ооо Срба, ових (и минулих) дана судјелују у стварању Велике Албаније! И, нијесу они толико пријатељи Арнаута, колико давнашњи (и садашњи) непријатељи Србије! И њиховом су „заслугом“, уз припомоћ САД, Косово и Метохија отети и одвојени од Србије.
Ових дана је, од стране тамошњих квази историчара, поново актуелизовано својатање древних српских светиња. Некако им не иде у прилог први турски попис послије Косовске битке, 1455. године, када је од Копаоника до Проклетија пописано 46 шћиптарских кућа! Толико о „старосједиоцима“ и праву првенства на косовске просторе.
И док Велика Албанија куца на врата (и прозоре) неколико балканских држава, па и Црне Горе, „Српска Спарта“ не пријети никоме, па ни Црној Гори.
Ријеч је о спајању неспојивог.
Српска Спарта није српска покрајина, нити то, наводно, опет жели да буде, већ епски синоним за борбеност, слободољубље и витештво, који су некад красили Црну Гору. (Узгред, захваљујући неким новијим истраживањима, испоставиће се да су и Спартанци имали српске коријене!)
Синтагме – Српска Спарта и Српска Атина (Војводина, тада под аустроугарском окупацијом, са центрима српске културе у 19. вијеку – Карловци, Нови Сад, Темишвар), епска су творевина српских пјесника. Да сам млађи, можда бих се сјетио ко је отац ове заиста антологијске, сјајне досјетке. Можда Његошев учитељ, Сима Милутиновић Сарајлија, Змај или Бранко, или Лаза Костић који је подуже боравио на Цетињу… Можда ће се неко од пратилаца Портала сјетити.
Умјесто тога, пали су ми на памет Бранкови стихови, који су апотеоза Српској Спарти: „Црна Горо, поносито стење, / српске круне ти драго камење,/успомено пребијелог данка,/ког се Србин сећа као санка…/Кад је оно послије Косова/ српско Сунце грануло изнова, /очисти се она веља брука/ што окаља Србина са Вука…“
И није нимало чудно што је један од најбољих пјесника романтизна, наше горе лист, избачен из читанки и милогорске лектире, као „један од промотера великосрпске хегемоније“!
Биће да су у праву они који сматрају да су глупост и незнање наши највећи прикривени непријатељи.
(Зар о томе не свједоче и припадници новокомитског покрета, који немају појма о томе чије су часно име преузели ! А њихово истицање моралне „громаде“ Јова Капичића као своје иконе – поклонио је своју вјереницу Даворјанку Пауновић Брозу, и творац је Голог Отока, говори о потпуном моралном, али и умном посрнућу.)
Дакле, Дритане, искрена припадност нашој Црној Гори све нас обавезује у овом часу, не само на више прегнућа, како би с кинули с врата њене праве непријатеље, оличене у њеним доскорашњим челницима, него и на проширивање видика знања, поготово из њене славне историје, које може само да нам буде од помоћи да не правимо ни историјске, ни вербалне грешке!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ostavite Kosovo ..jer ona je sada samostalna država ..neka svako gleda svoje i ostavi tudje..jer gledajući tudja posla zbog toga smo došli dje smo sad..na dnu bunara..a sađ ćemo potonuti još više…
Kosovo je u srednjem rodu… Kos u muškom, a Kosovo kao imenica je „ono Kosovo“.
@ Tanja
Tacno tako „neka svako gleda svoje i ostavi tudje“.
Kosovoi Metohija su srpske zemlje (Metoh znaci „crkveno imanje“),
Kosovo nit` je samostalno, nit`je drzava, vec OTETO od Srbije.
I NECEMO POTONUTI JOS VISE VEC SMO SE OSLOBODILI.
Imas lijepo ime. Vjerovatno su Ti roditelji obozavali Rusiju.
Vrati se korenima.
Ово као осврт на Лакићевићево питање ко се сетио сјајне досетке о Србској Спарти.
Пре извесног времена, у књижици “Црногорска похара Куча”, Подгорица 2010,написао сам и следеће:
Иако су током Буне 1848/49. године Срби стекли Војводство Србију, или Војводину Србску, угушењем револуције у Угарској и завршетком рата (1848/49) започето је и гушење србског националног покрета и на територијалној и на духовној основи.
Србима је у таквим условима био потребан неко ко ће им пружити духовно и морално охрабрење. Срби из Кнежевине Србије, не само због тога што су бројни добровољци отуд војевали за Војводство Србију, него и због неостварене србске жеље да се Војводство Србија прикључи својој прекодунавској Матици, нису били допуштени за ту сврху; свако њихово помињање могло је изазвати сумњу у лојалност угарској држави и хабзбуршкој круни. Помињање Срба из Црне Горе у којој “благородством Српство дише”, ни по чему није могло бити ни сумњиво ни опасно, барем из два разлога: Црна Гора била је мала, једва уочљива на земљописној карти, а била је и довољно далеко да би ослањање на њу могло имати и некакав стварни значај.
Стога је Јаша Игњатовић, у Славу Црногорства, могао написати и ових неколико стихова у прози:
“У старо доба Шпартанци су били уз своје јунаштво слободни и силни. Док су многи други народи као штир расли и плодили се, дође вријеме па им се спомен сбрише, док Шпартанци остадоше занавијек узор јунаштва и свијетло слободе. Црна Гора се са већим, страшнијим душманима борила него Шпарта, она се пет столећа бори против цијелог мусломанства – по(ла) Азије, против својих отпаднутих и заблуђелих синова; и кад тисуће година прођу, безпристрасан нараштај Европе подигнуће у повјесници Црној Гори споменик поред споменика Шпарте на десној страни – с гледишта човјечанства”.
Па ће тој својој песми, с разлогом, на сам њен крај ставити речи: “Црна Горо, ти си Српства украс, гроб и слава”.
Неколико година касније, пренео сам то у књижицу “Извори црногорствујућег антисрбизма 1914-1919”, Нови Сад 2018, с тим што сам додао још нешто редака:
Велики грешник (Јаша Игњатовић), написао је то петнаестак година после Црногорске похаре Куча, у време док су душе невиних жртава, србске деце и у колевкама, србских жена и србских стараца, болесних и изнемоглих, још увек лутале изнад Старе Црне Горе и тражиле своје црногорске “јуначке” убице вапијући за осветом.
Превелики грешник, написао је то само петнаестак година после свечаности у Острогу манастиру о Тројичину дне, док се још чула вриска младих Брђанки у узалудним покушајима да се одбране од “мушкије фишека витешких” Црногораца, од “усиловања, јавне саблазни перјаничке и у свему грубијанског владања и поступака Књажевих”.
“Витешки” и “јуначни” Црногорци разабрали су Игњатовићеве похвале као опроштај за злочине почињене по Кучима и под Острогом, а њихови потомци, несвесни свете истине да ће грехови отаца пасти до деветога колена, наивно су поверовали у песничку слободу и, нажалост, и на сопствену несрећу, раде оно што раде.
@коѕДа кос ја сам Србин и трудим се да будем слуга свом народу. Буди добар Црногорац и слуга свом народу и држави. Мржња и негативна енергија су корозија која може да те одведе у пропаст и трагедију.
@коsПолако кос са мржњом. Говоримо о Србима. Црногорци живе и у Црној Гори и у Србији и држава Црна Гора је у обавези да брине о њима. Разлика је у томе што ниједан Црногорац у Србији није изложен нападима зато што је Црногорац. „несрећниче“ олади мало с том мржњом. Буди Црногорац и бори се за све људе у Црној Гори. Не шири мржњу и злу крв.
Tako je brate.
Nije Sparta pokrajina Atini nikada bila, i znali su se sukobiti međusobno, ali su uvijek protiv nekog trećeg bili zajedno. Mislim da je analogija pojma da je Crna Gora srpska Sparta sasvim na mjestu.
Браво, господине Јоване, истина је увијек љековита!
Hvala za odličan članak. Odmeren i iskren.
Црна Гора је била и остаће држава. У њој живе и живеће Срби културно, научно и економски повезани са матицом Србијом која је у обавези да помаже свој народ где год да живи. Што се српског Косова и Метохије тиче постоји само покушај отимања. Не постоји живи Србин који ће својим потписом да аминује отимање.
sto ces ogoceni nesrecnice sa crnogorcima…imaju li oni pravo na svoju crnu goru….gedzovanska slugo….
M*š!
Da razjasnimo nesto.Narod je ETNICKA kategorija ,a nacija je POLITICKA kategorija.U CG postoji jedino I samo srpski narod koji je kroz vjekovno razvijanje drzavnosti napravio crnogorsku naciju.Problem je kad se ovo dvoje pomijesa u glavama i onda nastajje nas svojevrsni rasomon.Ovaj problem nemaju druge nacije kao americka,koja je sastavljena od njemaca, holandjana ,engleza i drugih pripadnika raznih naroda koji sa ponosom isticu kojem narodu pripadaju.Ima mnogo ovakvih nacija koje su sastavljene od raznih naroda,za razliku od crnogorske nacije sastavljene od samo jednog naroda_ srpskog.Zbog toga je vrijeme da se prekine sa nebuloznim podjelama na Srbe i Crnogorce I stvaraju vjestacke podjele u istom narodu.Mi smo Srbi koji su uspjeli da formiraju crnogorsku naciju,za razliku od recimo hercegovaca,licana kordunasa itd.
Добар покушај…осим што је црногорска нација као пројекат настала после нестанка изворне Црне Горе. Док је изворна Црна Гора постојала, званично једина њена мисија је била уједињење са остали Србима. Осим државе која се ширила захваљујући томе што се јасно представљала као српска и као средство уједињења Срба, нису они ништа формирали. Е сад, ако неко данас тражи изговор за одбијање уједињења као крајњег циља, онда може и ово да прође…
Od gospodina Lakicevica covek moze uvek da procita i nauci nesto novo.
Zivjela Istorijska Njegoseva Crna Gora Srpska Sparta.