„Милунка Савић“ чека публику у БДП-у
1 min read
Велика хероина Милунка Савић
Пре 110 година је почела битка за Београд. Ваља подсетити да је 130 аустроугарских батаљона напало 20 батаљона већ изнурене српске пешадије. После три дана, Београд је пао. У тој бици је учествовала и Милунка Савић, највећа ратна хероина свих времена, каже за „Политику“ глумица Весна Станковић уочи наступа у Београдском драмском позоришту . У недељу увече 5. октобра од 20 сати на малој сцени театарске куће на Црвеном крсту извођењем монодраме „Милунка Савић“, биће обележен овај догађај, а Весна Станковић, која тумачи Милунку већ више од 11 година, подсећа да је 5. октобар и датум Милункине смрти.
Милунка Савић Глигоријевић ( Копривница, 24. јун 1890. – Београ, 5. октобар 1973.) је српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата. наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“ и жена са највише одликовања у историји ратовања.
За сценску исповест хероине српских ослободилачких ратова Милунке Савић у интерпретацији глумице Весне Станковић још од премијере влада велико интересовање ма где да је игра. Током протеклих година са својом хероином гостовала је у бројим градовима Србије, региона и шире..
У питању је лична исповест у првом лицу жене ратника о животу и смрти, рату, Србији и њеној историји, из визуре пркосне Милунке Савић, жене борца која је добила многа и највиша одликовања: орден за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима, медаљу Милош Обилић. Милунка Савић једина је жена у свету одликована Француским Ратним крстом са палмом, два ордена Легије части…
Прича монодраме „Милунка Савић“ почиње од њених девојачких дана, које проводи у копаоничком селу Копривници, са две сестре, родитељима и болешљивим братом. Целог живота има изразиту потребу да заштити слабе и угрожене, стога у Први балкански рат одлази уместо брата, преобучена у мушкарца, под именом Милун Савић. Неустрашива у свакој борби, највише позната као бомбаш, бива рањавана и њена тајна се открива. Војска стаје уз њу и иако је у супротностима са војним правилима, задржавају је у јединици. Рањавана је чак девет пута, у седам година ратовања, добија чак 12 медаља, а после демобилизације рађа девојчицу, усваја још три ћерке и више од 30-сеторо деце храни, подиже, школује…
Високо цењена од стране француских војних великана Франше Де Переа, Шарл де Гола и вицеадмирала Гепрата, у Србији завршава као чистачица у банци, а ноћу шије војне униформе и подиже десетине и десетине деце из копаоничких села.
Сама за себе би рекла да је ово: исповест о животу од прве пушке, до прве метле.
