Пише: Савић Радетић
Господине премијеру иако непозвани, на тај рођендан требали сте доћи, јер га је славила она “руља” онај народ, на оној улици, који је Вас довео деведесетих година на власт.
Можда би сте и дошли да сам га славио на Сицилији!? Али нијесам, јер овај народ, ова улица и овај плато испред Скупштине Црне Горе, су моја и Ваша судбина.
Господине премијеру Мило Ђукановићу, када већ нијесте дошли, нијесте ми требали слати честитку и поклон седамнајестог октобра прије зоре. На вашу жалост тај поклон ми нијесу успјели уручити ваши жбирови и чауши, јер их је спријечио “ бијели анђео”, српска душа звана Јелена.
Господине премијеру, поново се вратимо тој улици и том народу којег Ви називате разјареном руљом, а која Вас је деведесетих година, на тада за Вас прихватљив начин, улицом довела на власт, тјерајући у прошлост часне представнике својих грађана. Управо, та како Ви кажете улична руља, занесена Вашом младошћу, љепотом, лажним обећањима и на црногорски начин сажаљењем кад смо Вас угледали у дотрајалим џемперима Вас је устоличила. Али убрзо смо схватили да ћемо за све бити од Вас преварени и да ко на брзину доноси одлуке каје се на тенане.
Господине Ђукановићу деведесетих година били сте већи Србин од мене и свију нас-односно били сте загрижена Србенда а не Црногорац. Но, на том Вашем србовању покушаше Вас спријечити Либерални савез, Љубиша Станковић, Небоша Медојевић, Миодраг-Ћаки Лекић и извјестни број Црногораца који су још тада жељели неовисни Монтенегро, но нашом подршком и Вашим србовањем они остадоше у мањини.
Господине Ђукановићу након обећаног меда и млијека прво сте без хљеба оставили десетине хиљада црногорских радника, са лажно обећаним пензијама а предузећа и њихову имовину предали бјелосвјетским криминалциа и лупежима. Једноставно и данас обненародујете нашу државну имовину, јер у економском смслу и наша праунучад отјерасте у дугове.
Господине Ђукановћу својом владавином извадисте по једно око из главе црногорском и српском народу а након тога им подло забодосте нож у леђа признањем највеће православне светиње Албанском Републиком Косово. Господине премијеру сјећате ли се оне војне ратне смотре, војних јединица, када сте нам пожељели срећан пут и ратни успјех над Републиком Хрватском.
Био сам и ја у том строју и слушао Вас кад сте казали да колико мрзите шаховницу никада нећете играти шах и гледао Вас како дајете отказ онима који одложише оружје јер неће у рат.
Господине Ђукановићу из тих стројева је погинуло доста бораца-јединаца и ископало се више црногорских домова.
А Ви господине Ђукановићу да би сте прикрли да сте ратни хушкач и да не би одговарали, над њиховим гробовима доводите Вашег и бјелосвјетског “милосрдног анђела”, док гробови погинулих зарастају у зараженом шипражју од њиховог бомбардовања.
Доживотно ће Вас господине Ђукановићу прогонти варошица Мурина и Даниловград и све недужне жртве црнгорског народа и све оно што сте радили и одобравали да се уради.
Господине премијеру много је тога лошег што сте радили или одобравали да се уради и што се данас ради од оних који су наводно ваши велики пријатељи, да ли знате, или нећете да знате, да се већина ваших министара и посланика обогатила на непоштен начин пљачком држве и злоупотребом службеног положаја а све то у корист својих фамилија, кумова и каквих свјетских превараната, од њих се чувајте иако сте их Ви створили.
Господине премијеру, Ви и неки тужиоци, министри, небитни посланици и које какве пришипетље Ваше власти, овај опозициони народ и протесте, прогласисте државним ударом. Отворено Вас питам да ли стварно мислите да је голоруки народ пошао рушити сопствену државу, односно извести државни удар и да Вам је пријетила опасност од једног рођендана и једног печеног прасца?
Ми смо заправо овим чином цијелом свијету хтјели послати поруку да је Црна Гора демократка држава а Ви по ко зна који пут показасте да то неће бити док сте год Ви на власти.
Вјеоватно Вам је позната народна изрека да се дављеник и за сламку хвата, на ово најбоље подсјећа политичко чашћавање између Вас и господина Ранка Кривокапића који Вам у политичком жаргону рече праву истину коју ми трпимо више од двадесет година. Кандидовањем Филипа Вујановића и покраденим предсједничким изборима Ви сте по ријечима предсједника Скупштине заправо извели државни удар, али срећа Ваша је што Црна Гора још увијек нема државног тужиоца. Дискусија између Вас и Ранка Кривокапића је ипак остала на оној народној “Врана врани очи не извади” чим се дошло до приче о личним интересима.
Господине Ђуконовићу све наведено се лако може доказати, а препоручујем Вам да не вријеђате Подгоричке улице и црногорски народ јер на исти начин како су Вас довели на власт грађани имају право и да Вас отјерају са власти.
На крају Вас позивам да од двије Румуније изаберете ову садашњу и да се подсјетите да ничија није горела до зоре.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
gospodine premijeru. liberalčine a i ti što ti nampade da ovo pišeš IDITE DOĐAVOLA