,,Глас Црногорца“ 1879: Србине! Погледај ослобођене стијене наше, то је гнијездо Немањића и пространог српског царства
Немањићи; фото: petrovgrad.org
22Србине! Пењи се уз ове љуте стијене, па погледај на ослобођену и омиљену нашу Зету. Ту досад слабо је ко могао од фанатизма турскога ни помолити се своме Богу, а камоли српскијем именом назвати се, за коју ријеч многа и данас по изображеним тобож државама страдају и прогонство трпе, објавио је ,,Глас Црногорца“ 27. јануара 1879. године.
У допису из Даниловграда писало је да је колијевка славних Немањића – Зета, ослобођена.
Лист додаје да је ова српска територија дио великог српског царства, да је насељавају поносни Срби који су се ослободили ропства ,,задајући јаде свом душманину“.
– Баш данас у гњездо, оклен су некад излећели Немањићи, улази соко, који се за 500 година борио зањ изљетајући из своје крваве литице и јаде задавајући душманину своме. Данас, после толико стољећа робовања, ограну сунце слободе поносној Зети, која је досад стењала и јадиковала под турским јармом, данас пак, хвала милом Богу, весели се под скриптом кнеза побједиоца.
– Веселите се и ви тамошња браћо Срби и ако смо само овај крајичак пространог царства србског, посље толике побједе и крви проливенем задобили, које нам није ни крв палих јунака осветило. Уздамо се у себе и у правду наше свете ствари да ће се наше жеље остварити, поручио је цетињски лист 1879. године.
* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.
Kad čojek čita ove vaše članke, rekao bi da Crnogorci po cijeli dan ništa činjeli nijesu osim što su „Glas Crnogorca“ čitali i po cijeli dan srbovali.
Е то смо изгубили јер смо учили потпуно другу шупљу имагинарну историју. Изгубили индетитет, изгубили достојаанство, постали грађани без имена и презимена. Ту смо прваци трчећи за заташкавању и забораву, освоићемо гиниса. Све почиње од бравара, прије тога ништа.
Сад носимо своје бреме.
Свака ова реч пашће тешка као олово на главу на плећа оног издајника Ђукановића и његове истомишљенике што се са сљебеницима Турака шепури пре поји дан по Приштини. Само кад једном сви станемо пре вјечни суд небески