(VIDEO) Genodic u NDH je nepobitan: Stefan Radojković u „Srpskom sv(ij)etu“

„Ono što je karatkeristično za ovu izložbu je da je ona naš autentični hrišćanski odgovor na tu traumu koja nas jako boli, a to je zapravo genocid nad Srbima u Nezavisnoj Državi hrvatskoj (NDH), i njen vrh i njen simbol je zapravo stradanje Srba u jasenovačkim logorima. Sestra Marija iz manastira Jasenovac je spojila ikonografiju i ikonopisanje sa naivnom umetnošću, da prikaže kako ona doživljava naše stradanje, ali u onom ključu koji je nama blizak, a to je pravoslavno hrišćanstvo i naša kultura uopšte“, rekao je istoričar Stefan Radojković u emisiji „Srpski sv(ij)et“ povodom izložbe koju je između ostalih organizatora pomogla i njegova matična kuća Muzej žrtava genocida, a koja predstavlja radove monahinje Marije koji već nekoliko godina oduševljavaju publiku gdje god se pojave.

U emisiji ste imali priliku i da vidite neke od tih radova,a sama izložba je postavljena u Istorijskom institutu Srbije do 22. maja.

On je pozvao gledaoce da posjete sajt Muzeja žrtava, ali i druge sajtove, gdje mogu da se nađu konkretni podaci o žrtvama koje su poznate imenom i prezimenom i pod određenim brojem. Govorio je i o tome šta su preživljavali sami logoraši koji su izašli iz logora:

„ Problem je bio jer je Socijalističkoj Jugoslaviji trebalo neko vreme da obrati pažnju na preživele logoraše, jer se do tih šezdesetih godina gajio pobednički duh, gde je akcenat bio na onima koji su vodili narodnooslobodilačku borbu, što je sasvim legitimno; ali se na logoraše gledalo sa sumnjom kako su to oni preživeli,a drugi nisu. To je zaista surovo, u nekim su slučajevima imali sreće, neki su bili boljeg zdravlja, okolnosti su se poklopile. Tako da su oni bili marginalizovani, sve do šezedesetih kada je počela da im se daje kakva- takva pažnja, i onda su uključeni u aktivnosti. I otuda taj strah kod njih, jer oni koji su marginalizovani sad dobijaju na značaju, a zatim vremenom dobijaju sve više“.

Stefan Radojković koji je i sekretar Odbora za Jasenovac je govorio o Muzeju u kom radi, a koji postoji četvrt vijeka i poredio ga sa Jad Vašemom, koji je takođe vrlo skromno, doduše četrdesetak godina ranije započeo svoj rad.

Interesantna je priča o industrijalizaciji logora, koja je zahtijevala dehumanizaciju logoraša, i priča o specifičnosti Jasenovca u tom pogledu, jer su ubijanja u najvećem broju vršena licem u lice zločinca sa žrtvom, što je u njemačkim logorima bila rijetkost.

Komentarisali su knjige koje je gost donio u studio, a koje se i inače dijele besplatno zainteresovanima, a tiču se svjedočenja logoraša iz 1942. godine, kao i novijih istraživanja stradalnika pod Kozarom.

Na pitanje da navede najznačajnija imena čija su istraživanja i djela doprinijela otkrivanju onoga što se dešavalo u logorima širom Evrope, naš gost je prvo napomenuo da postoji mit da su Jevreji odmah nakon rata shvatili šta se to njima dešavalo, ali da to nije istina, i dao imena onih koji su doprinijeli povećanju svijesti o stradanju: Raul Hilberg, Juda Bauer, Menahem Šelah, Efraim Zurof, Kiril Feferman, Eliezer Papo i tri izraelska univerziteta sa kojima su naši odnosi na izuzetnom nivou, i koji su veoma doprinijeli i istraživanjima prvenstveno u Jasenovcu.

O saradnji sa nevladim organizacijama i udruženjima onih koji njeguju sjećanje je pominjao one pozitivne primjere saradnje, a o saradnji sa državnim institucijama na višem nivou je govorio da se stanje sve više poboljšava, jer sve više dolazi do izražaja taj čvrst stav i rad utemeljen na istraživanjima i pouzdanim podacima, sa kojima državnici mogu bez bojazni nastupiti na svjetskoj sceni:

„Sve što smo savetovali i sve na što smo upozoravali naše institucije, to se obistinilo. Onda su shvatili da smo prečesto u pravu za nekog ko je ‘nevažan’. Primera radi mi smo svojevremeno savetovali Ministarstvo inostranih poslova povodom izložbe u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku ‘Pravo na nezaborav’, i prvo upozoravali da tamo postoji služba koja se bavi procenom svih izložbi, i da tamo nema diletanata, da tamo nema ljudi koje možete da prevarite i podmetnete nešto što nije istoriografski potvrđeno.

I desilo se upravo ono što smo im rekli: određeni paneli, delovi izložbe su bili zabranjeni, a postavljeni su oni koji su odgovarali onome što mi danas imamo što se tiče stradanja u NDH i uopšte u Kraljevini Jugoslaviji. Tadašnji ministar je nama poslao govor, da bismo proverili činjenice, i taj govor je ocenjen kao odličan. A izložba je imala zamerke. Dakle, tamo gde su se konsultovali sa nama, to je uspešno prošlo. Ljudi treba da shvate da kad mi kažemo da nešto ne valja, to nije jer mi to želimo, već zato što to zaista ne valja, ni nama ni drugima. Na ove teme u svetu postoje ozbiljne institucije koje proveravaju svaki vaš navod, citat i fusnotu, i vi ne možete da podmetnete UN nešto. Mi ne smemo da dozvolimo da se te traumatične teme politizuju, ni od čije strane. Naročite ne od naše strane, jer ako mi politizujemo naše žrtve, šta onda možemo da očekujemo od drugih?“

Na kraju je gost Nacionalne IN4S televizije govorio o velikom napretku koji se dešava pod nadzorom vladike Jovana (Ćulibrka) u samom manastiru Jasenovac, u kom se otvaraju uskoro memorijali, koji će primati i hodočasnike i zainteresovane za sami genocid.

Cijelu emiisju možete pogledati na Jutjub kanalu IN4S.

Autor i voditelj Milijana Eraković