Трибина „Ријеч“ УКЦГ: Почаст пјесникињи Даринки Јеврић
1 min read
Даринка Јеврић
Трибина „Ријеч“ УКЦГ, поводом 12 годишњице смрти Даринке Јеврић, подсјетиће на живот и стваралаштво једне од најзначајнијих савремених српских пјесникиња чија је песма продуженог страдалног натпева највишом духовном мером досегла и време данашње, саопштила је уредница трибине Милица Краљ.
„Даринка Јеврић је и након 1999.године, све до мартовског погрома 2004.године, остала да живи у Приштини и да и животом и пјесмом у потпуности дијели судбу свог рода.
На вест о њеној смрти, 16. фебруара 2007.године, дуго су звонила звона манастира Дечана и Патријаршије, онолико дуго колико се звони владикама и њихов одјек разлегао се над Бистрицом подно Проклетија и над целим косметским простором означивши одлазак песникиње чији је властити живот неразделиво уткала у трагизам целокупног српског косметског простора“, подсјетила је Краљ и истакла:
„Даринка Јеврић била је затворена у гето са сународницима, одакле је сабирала свирепо и немилосрдно искуство вековне српске жртве и исписала аутентично потресно пјесничко сведочанство страдања и патње: ‘Нит мира, нит`гробосклона, роде!’.
Славјанска госпа, песникиња Даринка Јеврић ‘дароватељица речи узорне’ и ‘вила равијојла српског песништва’ и ‘сестра и вечна невеста’ – како су је из милоште називала песничка сабраћа, опевала је снажном непоколебљивом и непосусталом песмом судбинско чвориште свога рода.
Над Непочин-пољем, над Лабом и Ситницом, над Самдрежом и Љевишком у пламену, брижна и богобојажљива, мелемном речју исписала је рану вековиту, стихом је видала позледе, и у бело-пребело атлас платно призренске свиле, срменим и златним жицама, сирминим везом, уткала у вечиту песму симболички простор целог српског народа, уткавши горње и доње небо, узнесеност и понор и постојани етички код свог рода над којим се и данас врши непрекинути злочин“.
Даринка Јеврић рођена је 21.октобра 1947.године у Глођанима крај Пећи.