Разговор са мравима у судници Основног суда
Милан Кнежевић
Каква ли је вас то натјерала мука
Да иштете правде трунку у Бесудији
Покрали вас цврчци, крпељ с мртвог вука?
Како да објасните глувоме судији
Да једино само у Езоповој басни
Сабирате мрве, травке и пластику
И живите мравски. Безбрижни и часни
Уз рани доручак и јутарњу гимнастику.
А можда је ето дош’о црни вакат
Да вас туже лептири шареним лажима
Или вилин коњиц што остаде сакат
У судару с вашим пуним багажима.
Сад се ево заједно сријећемо у суду
Спотичућ’ се преко упоредне праксе
Јадамо се јаду, чудимо се чуду
У реду за плаћање обавезне таксе
Пошто жалба кошта исто као тужба
Поднесак је по тарифи скупљи
Али вас и мене нагна иста нужда
Да је боље бити што луђи и глупљи
Него што се читав живот правдом мучиш
Уморан од норми, цитирања става
Кад на крају суђења свечано закључиш
Да нема разлике између човјека и мрава.
Милан Кнежевић
Odlicna pjesma…
Zanima me zasto stavljate ovu zutu pozadinu? Koja je fora da ostanem bez ocnoga vida da bih procitao to sto se nalazi iza zute boje
Dosle je vreme, verujem, da prozu Kafke menjamo poezijom Abrasevica Koste
Usred podna postavi se bista popljuvana od novih fašista
Ne čuva je od naroda niko
jer se narod na bistu naviko
Puni vjetre malo sa Moraće
pa zakači kolače za drace
Da se raja odmakne od smeca
……..
Neka ti je Milo svaka sreća!