Пред нама је избор: да ли ћемо ка изазовима кренути пузећи у страху од њих или ћемо ка њима јахати, снагом воље продирући у њихов мрак и визијом побједе вјерујући у свјетлост побједе. Сваки појединац, сваки слободан човјек, који политичким изазовима приступи са резоном „то се одвија ван мојих моћи и утицаја“ мора имати на уму, да на тај начин везује сопствене руке давајући одријешене руке другима да одлучују умјесто њега.
Пред нама је година још интензивније политичке борбе и великог информативно-пропагандног рата, чији ће се главни окршаји водити на интернет мрежама: портали, тематски сајтови, блогови и нарочито социјалне мреже, које су увелико постале полигон за формирање и креирање јавног мњења, што је са собом донијело, не само интегрисање великог броја људи, већ и појаву лажних профила и ботова чији су задатак спиновања и подметања, биће у највећем погону до сада.
Изрека каже да „Лаж побјеђује на стотину метара, а истина у маратону“, што са једне стране, борбу чини још тежом, али са друге стране морамо имати на уму да истина није на почетку своје трке, да је у њу кренула одавно, да истрајава и опстаје, захваљујући нама, и да ће њена близина циљу у многоме зависити од нас: да ли ћемо остати лојални истини и са њом стићи до циља.
Ако се сви рађамо једнаки, до најбоље перспективе посматрања токова долазе они, који први стижу до свијести. Свијест је почетак и крај нашег интегритета, духовног, националног, политичког, културолошког. Свијест је прва и последња линија одбране нашег разума и свих његових аутентичности. Зато је ово битка за свијест сваког човјека.
Пред нама је избор: да ли ћемо ка изазовима кренути пузећи у страху од њих или ћемо ка њима јахати, снагом воље продирући у њихов мрак и визијом побједе вјерујући у свјетлост побједе. Сваки појединац, сваки слободан човјек, који политичким изазовима приступи са резоном „то се одвија ван мојих моћи и утицаја“ мора имати на уму, да на тај начин везује сопствене руке давајући одријешене руке другима да одлучују умјесто њега.
Пред нама је избор: да ли ћемо националне интересе претпоставити партијским – режимским или опозиционим – принцип је исти, да ли ћемо обманути себе да је „све то за наше добро“, да ли ћемо лични комфор ставити испред принципа борбе у које су вјеровали они прије нас, у које смо вјеровали и ми. Принципе који не припадају само прошлости, већ будућности, јер је њихова валидност присутна у сваком времену. Да ли ћемо ћутати на партијски курс, чак и када и осјећамо, видимо и разумијемо, да не иде у смјеру у којем желимо, осјећамо и мислимо да треба.
Ово је година борбе за очување остатака преживјелог и повратак и васкрс погаженог достојанства, личног и националног. Када су популисти говорили о достојанству, домаћа пропаганда их је називала визионарима. Данас, када се аутентични борци боре за достојанство, домаћа пропаганда уз помоћ западних медијских и партијских сателита, назива их популистима.
Средстава је много а циљ је један: поразити национално достојанство. Наше националне заставе називају се средством подјела, а не средством поноса и сабирања, сугеришу нам да присуство различитих застава симболизује подјеле, а не присуство и јединство свих. Нападајући наше заставе, нашу културу, нашу књижевност, наше хероје, нападају нашу историју, наше национално самопоуздање. То су маказе које за циљ имају кидање наших коријена. Нажалост, дате у руке и оних који би по линији борбе, требало да буду са нама.
У новогодишњој поруци, премијер је саопштио да „они мијењају историјске токове и стварају нову Црну Гору“. Но, није имао петље да кажу какву Црну Гору, па је нову лаж сакрио иза старе вриједности – антифашизам, оне вриједности које се давно одрекао, ако јој је икада и припадао. А скупа са њим и његови сљедбеници, који нијесу лојални идеји него лидеру, који нијесу лојални држави, него партији, који на концу нијесу лојални бољој будућности већ комфору садашњости.
У прилог томе је и поразна чињеница да су многи државни и спољнополитички пројекти, већу подршку добијали тек онда када је премијер мијењао курс. Разумије се, према координатама његовог опстанка на власти. А том курсу је посветио и читаву наредну годину, која може бити финална и кључна, за све. Не само у Црној Гори, већ и у региону, ђе предстоји нова, најтежа фаза прљаве политичке и пропагандне битке за Косово, битке чији је циљ признавање криминалног државоида од стране званичног Београда. Страна одакле дувају вјетрови који гурају тај покушај, јасно се види. Али кроз облаке минулих времена, постепено и сигурно, пробијају се зраци Сунца, са оне стране са које се Сунце и рађа.
Ово је година и покушаја идејне и политичке дезорјентације: „ово је важно, ово је мање важно“. Важно је све. Празан фрижидер није суштина и цјелина. Већ само један њен дио, социјални, врло важан. Борба против корупције и партијске окупације институција, није цјелина, већ дио. Антинато кампања није цјелина, већ дио. Ниједан дио не смије бити представљен као цјелина, као што ниједан дио не смије гурнути у други план остале дијелове. Само сабирањем принципа и идеја, сабирамо и себе, све наше снаге и све наше ресурсе, неопходне за опстанак и побједу у борби непрестаној, чији је нови ток, пред нама.
Зато, срећна Нова – борба. Са вјером у Бога и слободу. За достојанство, част и правду. За тринаестојулску Црну Гору, која, сагорела у ватрама лажи и пропаганде, али и пламена борбе, као феникс чека свој васкрс, своје устајање и ширење својих крила.
Живјели!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Smerc je svestan, verujem da nema vremena za sebe odavno.
A sto se teksta tice, bas je proleterski.
Bravo Radonjicu, pa dako se u 2016. i senilni Lekic sjeti da je opozicija
Ovaj “Smerč” je očigledno poglavica umišljeih filozofa. Pročitajte mu samo treću, strncizmima začinjenu besmislenu rečenicu, kojom se pokušava predstaviti učevnim,
Genijalan tekst, motivišuć i treba da osvjesti sve koji to nisu, Normalno one koje imaju svijest i savjest, a za ostale je izaludan Džek, Žil,i Njegos zajedno
Чедо Вуковић и Тим лавље срце,Жил Верн и 20000 миља под морем,Џек Лондон и Зов дивљине,Карл Мај и Винету…
Не мора тим редоследом али,углавном,ради се о незаобилазним ауторима и насловима .
Када се проскоче,артикулација мисли и идеја постаје проблематична,а оно што жели да се предочи потенцијалним реципијентима остаје у лимбу недореченог и нејасног.