Права Црна Гора упозорава: У Бару мањина држи за врат већину

–Иако се у Бару људи некако по аутоматизму (што је посебно интересантно) позивају на мултиконфесионални склад, већина, макар она трезвена, морала би прихватити да ти односи нијесу више ни налик складним. И не треба да нас ни најмање чуди што је након свих напада на цркву на Румији, након блаћења и изругивања Његоша, разних ситних џепарошких поентирања против Спрске Православне Цркве, дошло до тога да се један новопостављени натпис за име улице нашао откинут и бачен у двориште православне цркве. Баш оне улице која носи име по Барском пароху у периоду од 1888. до 1911. године – Васа Вукотића. И није ово ни први, ни пети, а слутим ни потоњи пут да се већинском православном становништву ставља до знања да Бар, или овај дио Црне Горе злослутно подсјећа на неко „ново Косово“, кажу у Правој Црној Гори.

Они подсјећају на гашење новогодишњих украса на вече дочека Нове године по Јулијанском календару, ове године у Бару.

–Не желимо ни да отворимо тему социјалних мрежа на којима се и са правих и са лажних профила сикће и позива на линч против свега што је православно, у Бару и Црној Гори. Таквих примјера је безброј. Колико год православни хришћански народ у Бару, онако братски како му доликује, желио, или боље рећи жудио за неким прошлим временима, морамо себе погледати у очи, и рећи да је потребна коријенита промјена става. Никако, ни у најпренесенијем смислу не бих позвали на узвраћање истом мјером. НИКАД! Једноставно, мора доћи до кристализације међувјерских односа, како на институционалном, тако и на нивоу појединца, суграђана. Морамо се погледати у очи и рећи да без међусобног поштовања нема заједничког живота, поручују у ПЦГ.

Они појашњавају да је у Бару, а то боље памте старије генерације, већина држала мањину као мало воде на длан.

–Данас, као да та мањина држи већину за врат! Питамо се, најискреније и без зрнца мржње, сјећају ли се, или боље рећи знају ли муслимани у Бару како су се њихови преци изјашњавали по народности, не тако давно?! Знају ли да су се сви барски муслимани, а они истакнути и понајвише, дичили Српством, писали пјесме и клели се Краљу Николи?! То што су били друге вјере није им мазало очи и мутило поглед, да као што се то данас све више ради, сију никад виђену нетрпељивост према онима који су им најближи и од којих потичу. Пуно феномена из прошлости можемо окривити за ову ситуацију. Можемо рећи да је период од 1945. године био идентитетски погубан за доста људи, некако понајвише, баш у Црној Гори. Нијесу ни деведесете биле много боље, додају у ПЦГ.

По њиховим мишљењу новонастала бошњачка нација додатно је замутила и самим тим одвојила муслимане у Црној Гори управо од од Црне Горе и од њих самих. Од онога што су увијек били.

–И то не само у Бару него и диљем Црне Горе. Све су то погрешни кораци који сабрани дају наравно погрешан смјер, странпутицу и затрањивање. Могли би, врло лако, ову ситуацију гледати и континентално или глобално. Ту се отвара море проблема и тема и могло би се пуно тога рећи, али то је посебна и за овај пут превелика тема. Има још итекако пуно феномена који су нас довели до овога, али ту је и феномен звани МИ. Узалуд се шире руке и чека загрљај, кад неко те руке држи у џеповима (а у џеповима ко зна што имају). Ово јесте индивидуални вандализам и акт појединца. Али ипак мало треба да се замислимо. Једноставно, превише се тога догађа да би смо се претварали да је све у реду! Одавно већ нијесмо права Црна Гора. А права Црна Гора је она у којој свако има мјесто за себе, поручују у ПЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: