Иако су многи трагови у бројним аферама у посљедње три деценије водили до бившег дугододишњег шефа државе, Владе и Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића и особа блиских њему, одговори тужилаштва редовно су изостајали. Чињеница да 20 година након отварања случаја “Телеком”, Ђукановић може да каже да у тој афери нема кривичног дјела, показује да институције нису реформисане и да он такво стање користи за јачање своје позиције.
Тако саговорници “Вијести” коментаришу поруке доскора првог човјека црногорске политичке сцене, да пријава у афери “Телеком” коју је против њега, његове сестре Ане Ђукановић и више других особа Специјалном државном тужилаштву (СДТ) поднијела 2019. Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) није одбачена због застаре, већ да кривично дјело у том случају никад није ни постојало, а да надлежни нису смјели да одбаце пријаву због страха.
Предсједник Управног одбора Института алтернатива и доскорашњи члан Тужилачког савјета Стево Мук, оцијенио је да тужилаштво дугује јавности одговоре који тужиоци су радили на том предмету, које радње су предузимали, зашто се тако дуго били на случају, због чега није донијета тужилачка одлука прије него је предмет застарио…
“На крају, да ли је неко одговоран за овакав епилог”, навео је он.
Главна и одговорна уредница недјељника “Монитор” Милена Перовић, рекла је да Ђукановић стање у ком се институције налазе, као и то што су нове власти, након пада ДПС-а, умјесто системских реформи преузеле “матрице” те партије, користи за јачање сопствене позиције.
“Да нема чега да се плаши, одавно би, како је и много пута најављивао, напустио политику. Не би и даље као таоца држао ни ДПС, ни ово друштво. То што двије деценије од афере “Телеком”, Ђукановић може јавно да тврди да у том случају ‘нема кривичног дјела’, нажалост, највише говори о нама. О овдашњим институцијама које, иако је земља наводно на вратима Европске уније (ЕУ), још нијесу реформисане”, изјавила је она за “Вијести”.
Амбасада САД: Одлуку да преиспитују и надлежни
Ђукановић је јуче “Побједи” казао да не вјерује да је застара разлог одбацивања пријаве, већ да је у питању непостојање кривичног дјела. Навео је и да је покретање поступка у афери “Телеком” “политикантски исконструисала особа која је својевремено имала потписан уговор с Европском комисијом”, који је, тврди, “подстицао и веома издашно финансијски награђивао” подношење кривичних пријава против носилаца јавних функција у Црној Гори, наводећи да се ради о “накарадној, суштински неоколонијалној и бахатој пракси ЕУ”.
Додао је и да је “беспоговорно пресудан аргумент” његове кривице била изјава некадашње дипломатске представнице државе, “нашег важног партнера, која никад не гријеши и с којом се није паметно конфронтирати”, алудирајући на бившу амбасадорку Сједињених Америчких Држава (САД) у Црној Гори Сју Кеј Браун.
Америчка амбасада је крајем марта 2014. саопштила да је њихова Комисија за хартије од вриједности и берзу (СЕЦ) дошла до доказа да је у афери “Телеком” дошло до корупционих радњи, а Браун је неколико дана касније појаснила да је то и званичан став Стејт департмента.
У тужби СЕЦ-а не помињу се имена, али се користи формулација “сестра високог црногорског владиног званичника”, која је била посредник у склапању уговора између Мађар телекома и фиктивне консултантске фирме (“Сигма”). Иако амерички документи не наводе име, црногорски и међународни медији касније су, позивајући се на изворе и документацију, спекулисали да се ради о сестри тадашњег премијера Ђукановића, Ани Ђукановић. Она је од почетка афере негирала да је једна од оних који се помињу у тужби.
На питање “Вијести” како гледају на одбацивање пријаве и Ђукановићеву изјаву у којој је алудирао на Браун, редакцији су из Амбасаде САД одговорили да не сматрају да је потребно да коментаришу одлуку тужилаца, већ да она треба да буде “предмет преиспитивања надлежних органа, стручњака и шире јавности”.
“Амбасада САД не сматра да је потребно да коментарише одлуку црногорских тужилаца, нити накнадне појединачне интерпретације те одлуке у случају познатом у јавности као афера ‘Телеком’. Одлуке црногорских правосудних институција треба, прије свега, да буду предмет преиспитивања и разматрања од стране надлежних органа земље, правних стручњака и шире заинтересоване јавности”, рекли су они.
Почасни предсједник ДПС-а изјавио је, говорећи о одлуци тужилаштва, да је разлог што један број носилаца државних функција не доноси “на Уставу и законима засноване одлуке”, страх од неиспуњеног очекивања дијела јавности, од одупирања “беспризорном притиску великосрпског национализма и његове црквене, политичке и медијске послуге у нашој држави”, те од “ментора демократије” у региону, назвавши афере “Телеком”, “Први милион” и “Пандора папире” “памфлетима” и “будалаштинама”.
Из Ђукановићеве канцеларије нису одговорили на питања “Вијести” зашто мисли да тужилаштво има страх да одлучује у његову корист ако је свака одлука тужилаштва у којој је он био предмет истраге била у његову корист, да ли има доказе да је Европска комисија финансијски награђивала подношење кривичних пријава против носилаца јавних функција у Црној Гори, те зашто тврди да је изјава Браун била “пресудан аргумент” његове кривице, кад је у саопштењу Амбасаде САД (од 19. марта 2014) јасно наведено да је у афери “Телеком” било корупције.
“Вијести” од Европске комисије чекају одговор на питање о Ђукановићевим тврдњама у вези с награђивњем за подношење пријава.
Нема разлога да буде незадовољан
Стево Мук оцјењује да је Ђукановић посљедња особа која би требало да буде незадовољна радом тужилаштва.
“Многи трагови су у протекле три деценије ‘водили до једне пећине’. Међутим, нема подигнутих оптужница против њега, против најближих чланова његове фамилије, најближег пословног и партијског окружења. Томе треба додати и не мање важну чињеницу, да је у оном дијелу афере ‘Телеком’ за који су оптужена два лица, два пута донијета ослобађајућа пресуда”, подсјетио је он.
Виши суд у Подгорици у фебруару ове године је у поновљеном судском поступку донио првостепену пресуду којом су бивши челници Телекома Олег Обрадовић и Миодраг Ивановић ослобођени оптужби да су као саизвршиоци, злоупотребом положаја, прибавили корист од 2,3 милиона еура компанији “Раwлеигх Традинг” из Лондона на име фиктивног уговора о консултантским услугама испитивања тржишта телекомуникација, а на штету Монета (некадашњег мобилног оператера у власништву Телекома) и Телекома.
И претходна пресуда, изречена у јуну 2022, била је ослобађајућа, али је Апелациони суд укинуо и вратио на поновни поступак.
Мук наводи да се јавност све чешће и с правом пита, док одговори тужилаштва хронично изостају. Упозорава да се повјерење јавности у рад државног тужилаштва не може бескрајно дуго одржавати без транспарентног, цјеловитог и вјеродостојног одговора и објашњења из те институције.
“Овако, остаје да један дио јавности вјерује, а други не вјерује Ђукановићевом тумачењу сопственог предмета. Управо је тужилаштво оставило Ђукановићу простор да у јавности тумачи разлоге што тужилачка одлука није донијета тако дуго, па је предмет архивиран”, указује он.
МАНС је најавио да ће поднијети притужбу Врховном државном тужилаштву са захтјевом за утврђивање свих околности које су довеле до застаре предмета.
Чињенице говоре
Милена Перовић казала је да чињенице, просто, не говоре у прилог Ђукановићевим тврдњама о афери “Телеком”.
“Америчка Комисија за хартије од вриједности и берзу неспорно је утврдила корупцију приликом приватизације Телекома од Мађар телекома. Према тој америчкој институцији, мито у износу од 7,35 милиона еура је, преко фиктивних уговора, отишао овдашњим Владиним званичницима и ‘сестри високог функционера’. Да се радило о сестри тадашњег премијера, Ани Ђукановић, потврдио је и сам Ђукановић, који је и тада, као и данас, негирао оптужбе за корупцију”, објашњава она.
Перовић тврди да је неспорно и да је Ђукановићева Влада, на шта су, каже, указала и документа СЕЦ-а, омогућила мађарској компанији да по повољној цијени, након куповине већинског пакета Телекома, откупе и додатних 21,92 одсто акција од мањинских акционара – 2,2 еура по акцији.
“Из нашег буџета је ‘вршена доплата од 30 центи за сваку продату акцију’. Мађари су тако мањински пакет платили готово дупло ниже по акцији од већинског. Пошто је корупција дефинтивно доказана, Дојче Телеком, већински власник ‘Матава’, односно Мађар телекома, платио је 95,2 милиона долара да би избјегао процес”, подсјећа саговорница Вијести.
Она је констатовала да афера “Телеком” у Црној Гори, међутим, није мрднула с мјеста, те да је тужилаштво, на челу с некадашњом шефицом црногорског правосуђа, сада оптуженом за чланство у криминалној организацији Весном Меденицом, није видјело корупцију у спорним уговорима.
“И то је прича о нашем правосуђу”, закључила је Перовић.
Ђукановић, пак, тврди да је његова Влада, након продаје државог пакета власништва мађарској компанији “Матав” за 114 милона еура, “из комуникације с новим већинским власником” сазнала да је компанија из Мађарске заинтересована да купи и удио мањинских акционара.
“И израчунали да би то извјесно значило прилив од још 40 милиона еура у платни промет Црне Горе. Пренијели смо ту идеју неким од мањинских акционара с којима смо имали контакт. Схватили смо да они у томе виде свој интерес, али да постоји ризик да тај дио посла изостане због, у суштини, минималног разликовања у цијени између продаваца и потенцијалног купца”, рекао је Ђукановић.
Додао је да је Влада потом, по његовом мишљењу, “домаћински одговорно процијенила” да од свог прихода одвоји “мање од 2,5 милона” да би Црна Гора добила додатних 40 милион еура.
“Укупно, наша држава је тиме приходовала не 114, него око 150 милона еура”, гласи Ђукановићева рачуница.
Како је продат Телеком
МАНС је пријаву против Ђукановића, његове сестре и више особа поднио због сумње у злоупотребу службеног положаја и примање мита.
У пријави је наведено да се они терете да су “кроз организовање криминалне групе, користећи привредне и пословне структуре Црне Горе, преко утицаја на извршну власт обезбиједили да Влада омогући Мађар телекому да по повољнијим условима купи акције мањинских акционара и тако дође у посјед двије трећине акција Телекома, а што је био услов за куповину државног пакета акција компаније”.
“Затим су сачињавали лажне уговоре преко којих је пријављеном Милу Ђукановићу и другим за сада неидентификованим лицима исплаћен мито у износу од 7,4 милиона еура, које су стекли, држали и користили са знањем у тренутку пријема да новац потиче од кривичног дјела, истовремено лажно приказујући чињенице о природи тог новца који је исплаћен као мито и лажно приказујући да се ради о новцу исплаћеном за извршене услуге”, наводи се у пријави.
Већински пакет акција Црногорског телекома (51 одсто) продат је 2005. Мађар телекому за 114 милиона еура, од чега су три милиона издвојена за дотацију откупа акција мањинских акционара телекомуникационе компаније.
Влада тадашњег премијера Ђукановића одлучила је да сваком мањинском акционару Телекома доплати из буџета по 30 центи за сваку акцију коју понуде Мађар телекому. Тако су Мађари куповали мањинске акције по цијени од 2,2 еура, како су и предлагали, али су акционари, захваљујући контрибуцији Владе, добили 2,5 еура за сваку продату акцију. Мањински акционари су, ипак, остали закинути, јер је чак и “субвенционирана” цијена била значајно мања од цијене коју је Мађар телеком платио за државни пакет акција, односно 4,7 еура по акцији.
Захваљујући помоћи Владе, Мађар телеком је само два мјесеца након приватизације стекао власнички удио од 76,5 одсто и успоставио потпуну контролу над компанијом.
Мађар телеком је у децембру 2011. платио казну од 95 милиона долара како би се поравнао са СЕЦ-ом због оптужби у грађанском и кривичном поступку да је компанија подмитила званичнике у Сјеверној Македонији и Црној Гори како би добила посао и искључила конкуренцију у области телекомуникација. У оптужбама СЕЦ-а наводи се да је Дојче телеком преко своје подружнице исплатио вишемилионски мито црногорским званичницима.
СЕЦ је у јануару 2014. одустао од доказивања чињеничних тврдњи о корупцији у Црној Гори због “рационализације” поступка, а тражили су да се процес настави у случају сличне корупције у Сјеверној Македонији, за коју су сматрали да ће је лакше доказати. Та америчка државна комисија је у априлу 2017. објавила да су се двојица бивших директора Мађар телекома сагласили да плате 400.000 долара и прихвате забрану обављања послова како би се поравнали у случају оптужби за корупционашку приватизацију у Црној Гори и Сјеверној Македонији.
Бивши главни извршни директор Мађар телекома Елек Штрауб пристао је да плати 250.000 долара, а Андраш Балог, бивши главни директор за стратегију 150.000 долара, а обојица су прихватила да пет година не раде као службеници или директори у свим компанијама чије се акције продају на берзама у надлежности СЕЦ-а.
Њујоршки суд је трећег оптуженог званичника Мађар телекома у овом случају, Тамаша Марваиа (бившег директора за аквизиције и пословни развој), у фебруару осудио на основу споразума са СЕЦ-ом да плати казну од 60.000 долара због лажирања компанијских књига и досијеа у вези са корупционашком шемом.
У априлу 2015. године, црногорско тужилаштво добило је документацију о афери “Телеком” из САД. Од те године па до почетка 2019, специјални тужиоци објашњавали су да чекају превод документације… Бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић, сада оптужен за кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, тврдио је почетком 2019. да Мило и Ана Ђукановић нису укључени у малверзације око продаје Телекома.
Ђукановић опет изврће чињенице
Мило Ђукановић је “Побједи” рекао да се мишљење америчког СЕЦ-а односило на приватизацију Телекома Сјеверне Македоније, не и Црне Горе.
“… Но, за невољу, један број нас је имао прилику да прочита мишљење америчке Комисије за берзанско пословање и да се освједочи да се њена оцјена о коруптивности приватизационог аранжмана односила на приватизацију Телекома Македоније, не и Црне Горе”, рекао је Ђукановић.
Међутим, саопштење Амбасаде СА из марта 2014. оповргава Ђукановићеве тврдње. У њему се наводи да је СЕЦ дошао до доказа о подмићивању у Црној Гори, али да ће због рационализације чињеничних тврдњи, у даљем судском поступку против три бивша директора Мађар Телекома, своју тужбу наставити у потпуности на тврдњама повезаним са Македонијом.
“Помоћник главног заступника тужбе Роберт И. Доџ обавијестио је вијеће одбране да Комисија за хартије од вриједности и берзу неће наставити поступање у вези са својим чињеничним тврдњама о корупцији у Црној Гори и да ће, у циљу рационализује својих чињеничних тврдњи, у наставку поступка у овом предмету базирати своју тужбу у потпуности на тврдњама повезаним с Македонијом. Комисија за хартије од вриједности и берзу је, међутим, дошла до доказа о подмићивању у Црној Гори”, прецизирано је тада у саопштењу Амбасаде.
Ана Ђукановић: “Најбоља сам, а ви мрзите”
“Вијести” су 4. јануара 2012. објавиле текст под насловом “И ‘сестра највишег званичника’ примила мито”, с фотографијом Ане Ђукановић на насловној страни, позивајући се на документа СЕЦ-а, у којима су утврђена имена три особе које је Мађар телеком подмитио да би дошао до 76 одсто акција државног Телекома.
Она је тада казала “Вијестима” да с продајом Телекома није имала никакве везе, а сјутрадан (5. јануара 2012.) реаговала је на текст, наводећи да су Вијести “зачиниле” тадашњи број новина њеном сликом и “тешким оптужбама о примању мита”.
Поручила је и да је она, “по мишљењу релевантних институција”, један од најбољих адвоката на овим просторима.
“Живите и даље с мржњом и у мржњи”, рекла је тада Ана Ђукановић.
Урошевић: Формираћемо анкетни одбор за Телеком
Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) и предсједник Комисије за праћење и контролу поступка приватизације Угљеша Урошевић, најавио је јуче да ће та партија покренути формирање Анкетног одбора у циљу расвјетљавања свих битних чињеница у случају “Телеком”.
“Стручна и лаичка јавност Црне Горе је с приличним запрепашћењем дочекала вијест да је застара разлог одбацивања кривичне пријаве у случају ‘Телеком’ против Ђукановића и његове сестре. Иако је исти случај пред надлежним судом у САД добио свој епилог у виду правоснажне пресуде за корупцију, у Црној Гори је свјесно затрпан у тужилачкој фиоци слојевима времена и очигледног немара до потпуне застаре”, казао је Урошевић.
Посланица и портпаролка ДПС-а Соња Поповић, саопштила је синоћ да је најава формирања анкетног одбора јефтин медијски спин и наставак покушаја да се ПЕС и парламентарна већина консолидују “након дебакла који су доживјели на посљедњој сједници (парламента)”.
Предлози закона о Агенцији за националну безбједност и о унутрашњим пословима повучени су с дневног реда те сједнице, након трвења између конституената владајуће већине због тога што нису изгласали акт о амнестији.
Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
