Ивковић: Бора је заслужио је да оде у неко боље вријеме него што је ово
1 min read
Заслужио је да оде у неко боље вријеме него што је ово, да испратимо овог великог човјека како доликује… прве су ријечи нашег легендарног тренера Душана Ивковића на вијест о смрти Борислава Боре Станковића, великана свјетске кошарке који је јуче преминуо, у 95. години, у свом дому у Београду.
„Господин кошарка“, како је некадашњи председник ФИБА Џорџ Килијан назвао Србина који je 26 година (1976-2002) водио Свјетску федерацију са позиције генералног секретара, један је од утемељивача кошарке какву данас познајемо. Откад је после рата начинио прве играчке кораке на теренима данашњег Ташмајдана са Срђаном Мркушићем, касније чувеним Звездиним голманом, кошарка је до последњег даха била његов живот.
– На „Акрополис купу“ у Атини прошле године, каже ми предсједник КС Грчке Јоргос Василакопулос да је ту и Бора Станковић – прича, за „Новости“, Ивковић, коме је изузетно тешко пала вијест о одласку великог пријатеља. – Отишао сам да се поздравим, да га изљубим. Вид га више није служио, али је био ту иако није могао да види играче. Био је ту да осјети терен, хук публике, да чује лопту. Невјероватна љубав и цио живот посвећен кошарци, наравно и својој породици.
Од запуштеног тениског терена на Калемегдану направио је први кошаркашки стадион у Југославији, почео да игра на наговор лекара Бате Вуловића, човека који је први донео кошаркашку лопту у Београд. Присуствовао је оснивачкој седници СД Црвена звезда 4. марта 1945, у јулу те године на наговор Небојше Поповића започиње играчку каријеру у црвено-белом дресу. После три титуле, под политичким притисцима одлази у Железничар у својству тренера и уводи га у прву лигу 1950.
Те године се враћа играчкој каријери, али у Партизану, дебитује у националном тиму и на Светском првенству у Буенос Ајресу улази у историју као играч који је постигао прве поене за Југославију на планетарним шампионатима. Играчку каријеру завршава 1953. и отпочиње тренерску у БСК, данашњем ОКК Београду. За пуних 13 година, од клуба из регионалних лига направио је четвороструког првака Југославије и лансирао Радивоја Кораћа. Заправо, скоро све што је радио бележила је историја. Био је и први страни тренер са титулом првака Италије.
Дан је био сувише кратак за дипломираног ветеринара, који је паралелно радио као контролор меса у „Београдској кланици“, генерални секетар КСЈ и тренер ОКК Београда. Избором у комисију за европске купове 1958. закорачио је на пут који ће заувек променити светску кошарку.
Постаје помоћник Вилијаму Џонсу, утемељивачу Светске кошаркашке федерације, 1972. заменик генералног секретара ФИВА. Четири године касније, после успеха југословенске репрезентације на ОИ у Монтреалу, промовисан је у генералног секретара светске федерације. Његовом именовању умногоме доприноси и политички положај СФРЈ у време Хладног рата, која је била посредник између Истока и Запада.
