Godišnjica Kumanovskog sporazuma

Danas je 17. godišnjica potpisivanja vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, između predstavnika Vojske tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR). Sporazumom koji su potpisali generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson, okončano je NATO bombardovanje Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana. Na KiM su, 12. juna 1999., u ranim jutarnjim časovima, prve stigle ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a.

Kumanovskim sporazumom federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju. To je značilo povlačenje redovnih armijskih i mornaričkih snaga, naoružanih grupa građana, udruženih paravojnih grupa, vazduhoplovnih snaga, teritorijalne odbrane, pogranične policije, obaveštajnih službi, policijskij jedinica – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koja grupa, ili pojedinci koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su i zone vazdušne bezbednosti (ZVB) – 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SRJ, kao i kopnena zona bezbednosti koja danas iznosi 382 km u dužini i 5 kilometara u širini.

U Kumanovskom sporazumu dogovoren je i povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, kao i to da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog. Međutim, ova odredba Kumanovskog sporazuma je u javnosti retko spominjana, naročito u kosovskoj i zapadnoj javnosti. Među odredbama je takođe i član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.
NATO je u novembru prošle godine ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti. Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je za civilni saobraćaj početkom marta 2014.

Saradnja komande KFOR-a i Vojske Srbije danas je regulisana saradnjom na dva nivoa – glavnom i nižem. Na glavnom se saradnja odvija između komandanata KFOR-a, odnosno EULEX-a, po potrebi, i Generalštaba Vojske Srbije, odnosno štaba MUP -a „za AP KiM“. Na nižem nivou saradnja se odvija na komandnom, koordinacionom i lokalnom nivou. Od ulaska bezbednosnih snaga Republike Srbije u kopnenu zonu bezbednosti, 2001. do danas, ova saradnja je redovna, a kako su obe strane više puta naglasile, zasnovana je na partnerskim i profesionalnim odnosima. Sastanci Zajedničke komisije su redovni, na njima se razgovara o bezbednosti na KiM-u, i o kopnenoj i vazdušnoj zoni, a po potrebi se diskutuje i o eventualnim incidentima.

(Izvor: Kossev)