• Колумне
• Топ 1

Блокадерско бомбардовање

1 min read

7 месеци ‎ ИН4С

Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

Реаговање на текст “Бомбе на Србију нису бацали „србомрсци“ – у Данасу аутора Зорана Башића

“Англоамеричка дејства ваздухопловних снага изнад Југославије у периоду 1943-1945. године извођена су у склопу стратешке ваздухопловне кампање западних савезника за сламање немачке оружане силе и ослобођење Европе од нацистичке окупације. Она су детаљно документована и историјски истражена и представљају важну епизоду Другог светског рата, али су нажалост, у нашој јавности, нарочито после рата 1999. године, систематски изложена историјском ревизионизму, политичкој злоупотреби и покушавају се упорно представити као примери континуиране „мржње према српском народу“ и „намерног злочина према Србима“, који су наводно константа односа пре свега Британије и САД према Србима и Србији. Овако почиње колумну у дневном листу Данас од 17.08.2025.године аутор Зоран Башић који нас поучава да су англоамеричка дејства изнад Југославије „део стратешке кампање за слом Немачке и ослобођење Европе“, и да је све то „детаљно документовано и историјски истражено“. Наравно изворе аутор не наводи, али да га поштедимо евентуалних неспоразума са моћним патронима навешћу само два имена која откључавају све браве савезничког бомбардовања у Другом светском рату:

Да, све је документовано – у белешкама Фицроја Маклејна и извештајима Џозефа Клоумана. Истражено – али не у бомбардованим кућама Ниша, Лесковца и Београда, већ у кабинетима у Каиру и Лондону.

А ко су били Џозеф Клоуман и Фицрој Маклејн?

Фицрој Маклејн није био обичан војник, него британски обавештајац, човек специјалних мисија Черчиловог ратног кабинета. У ствари је био директна веза између Лондона и Титовог штаба. Његова улога није била неутрална: он је био политички комесар у униформи, човек који је припремао терен за савезничке одлуке о томе ко ће бити легитимна власт у послератној Југославији. Кроз његове белешке и извештаје „савезници“ су добијали оно што су тражили – аргумент да се тежиште помоћи пребаци са четника на партизане. А уз тај пакет стигле су и координате за савезничке ескадриле које ће „случајно“ наћи више мета у Србији него у Немачкој.

Џозеф Клоуман, амерички официр и човек од поверења у штабу савезничке мисије у Каиру, био је тај који је спроводио оперативне планове. Док се у јавности представљао као аналитичар, његова стварна улога била је техничка и административна – да претвори Маклејнове белешке у конкретне карте за бомбардерске формације. Клоуман је био онај „неприметни“ чиновник који нацрта мете и пакује их у аргумент „стратешке кампање за слом Немачке“. Његови извештаји, писани у Каиру, били су формално оправдање за ударе по српским градовима.

Башић иде даље, па нас упозорава да је све друго „историјски ревизионизам“ и „подмукла антиевропска матрица“. То је већ онај безочни безобразлук због којег човек мора да проговори: они који су некад цртали мете – данас добијају своје идеолошке потомке да нам објасне како су бомбе падале за наше добро.

Али чињенице су тврдоглаве. Док су, препуни нациста Загреб и Љубљана били поштеђени, Србија је претворена у полигон. На Васкрс 1944. Београд је био у пламену. Лесковац, Прокупље, Ниш, Крагујевац, Ваљево, Подгорица, Никшић – у рушевинама и гробовима. То није било „ослобађање Европе“, већ ломљење кичме једног српског народа да би се на тој сломљеној кичми створила нова Југославија.

Зато, господине Башићу, ваше позивање на „ревизионизам“ је цинично. Ви нисте историчар, ви сте апологета једне старе лажи. Идеолошки потомак Маклејна и Клоумана, чије сте тезе обукли у ново рухо: да Срби нису били жртве, већ сметња.

Историја није теорија завере. Мете нису падале саме. Неко их је наручио, неко оправдао, неко потписао. А текст у Данасу није став, већ продужени ехо из Каира и Лондона – као да се и данас чује звук оловке што уцртава српске градове на бомбардерске карте. Без намере да будем личан, али ако је моја информација тачна да је аутор професор БУ и један од вођа блокадера и весника боље Србије, са оваквим аутожигошућим “истинама” Србији се лоше пише.

На крају да завршим духовитошћу једног Никшићког ориђинала Стева Златног док су Никшић гађали савезнички авиони на питање чији су амерички или енглески одговорио:
“ Не знам чији су авиони али бомбе су наше”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: