Džozef: Amerikanci (ne) ruše Vučića!?

Edvard Džozef, profesor Univerziteta „Džons Hopkins“ kaže da je malo verovatno da su Sjedinjene Države deo neke zavere u cilju zbacivanja Aleksandra Vučića sa vlasti preko Makedonije.

Spekulacije da iza, navodnog, obaveštajnog delovanja protiv Srbije stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli u cilju rušenja Aleksandra Vučića, Džozef tumači tipičnom balkanskom teorijom zavere.

„Smatram da se radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere, te da kao i svaka spekulacija nema nikakvog osnova i smisla,“ rekao je Džozef u intervjuu Radio Slobodna Evropa.

Istina je, zapravo, da je interes Vašingtona za Balkan drastično smanjen, ocenjuje Džozef i dodaje: „Kakvo god da je mišljenje na Zapadu o Vučiću, a ne mislim da je u svim krugovima negativno – doduše verovatno postoji zabrinutost, kao, uostalom, i u slučaju drugih balkanskih političara – poslednja stvar koju bi SAD sada uradile sa ovom administracijom da budu uvučene u balkanske intrige“.

SAD bez velikog interesa za region

SAD, prema njegovim rečima, jednostavno nemaju velikog interesa za zbivanja u ovom regionu, što tumači mnogo većim rizikom po balkanske zemlje.

O nedavnoj poseti predsednika Vučića SAD kaže da je reč o „veoma simboličnim gestovima kojima se pokazuje da Vašington nije u potpunosti okrenuo leđa regiji“.

– Međutim, nakon odlaska Pensa iz Podgorice nema nagoveštaja o suštinskoj promeni američke politike u smislu povećanog interesovanja za Balkan – naveo je.

Džozef kaže i da je razumljivo da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunijoj međunarodnoj integraciji, kako navodi, nezavisnog Kosova* i odbacivanje tog pristupa tumači produžavanjem sadašnje nestabilnnosti.

„Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje, rekao je Džozef, koji smatra da bi i za Albance i Srbe, ceo region bilo bolje da se Kosovo* integriše u međunarodnu zajednicu.

Džozef, nekadašnji izaslanik Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u mnogim misijama na Balkanu, naime, tumači da, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja, poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini, prolongiranjem potpunog priznanja Kosova* samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu, jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i o podeli što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju.

Džozef smatra da postoje dva aspekta nedavnog diplomatskog spora Srbije i Makedonije, a najpre je, kaže, očigledna veza sa pričom o članstvu Kosova* u Unesku.

Podsetio je da su Makedonija i Crna Gora ne samo priznale Kosovo*, već da su to, kaže, uradile među prvim zemljama.

Spor sa Skopljem biće nastavljen

„Makedonija, u kojoj živi velika albanska populacija, ima dobre odnose sa Kosovom* i među njima su rešena sva granična pitanja. Dakle, članstvo Kosova* u Unesku je veoma važan deo poslednjeg spora Beograda i Skoplja“, smatra Džozef.

Novo je, dodao je, u čitavoj priči to što „ne znamo u kojoj meri je na nesuglasice dve države uticala promena vlasti u Makedoniji“.

Prema njegovom tumačenju, Beograd je očito bio naklonjen lideru VMRO-a Nikoli Gruevskom, koji je bio premijer čitavu deceniju, za razliku od tenzija u odnosima sa novim predsednikom Vlade Zoranom Zajevom.

Predviđa da će se u svakom slučaju nastaviti spor Beograda i Skoplja oko politike prema Prištini i to je, tvrdi, glavni uzrok poslednjih problema u njihovim odnosima. Govoreći o primeni Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd i Priština, Džozef kaže da „taj ćorsokak u pregovorima sigurno nije dobar“.

*južna srpska pokrajina privremeno okupirana, primjedba Portala IN4S

Izvor:Intermagazin.rs