• Поглед

Црно море између Русије и НАТО-а

1 min read

9 година ‎ Новости

И Северноатлантски савез и Русија се утркују и убрзано повећавају црноморску флоту ратних бродова. Румунија призива флотилу Немачке, Италије, Турске, САД. Москва не пристаје на “натовско море”

Амерички ратни брод “Портер” (на слици) који је стално лоциран у бази “Рота” у Шпанији упловио је јуче у Црно море и одмах изазвао бројне коментаре. Руководство америчке Шесте флоте је саопштило да долазак “Портера” демонстрира да су Американци привржени колективној безбедности својих савезника из НАТО.

Вест о “Портеру” је занимљива због међусобног оптуживања представника Москве и Брисела да од Црног мора хоће да направе своје “језеро”. Неспорно је да ће се број ратних бродова у Црном мору наредних година рапидно повећавати – то су најавили и у Москви и у Бриселу.

По међународној морској конвенцији, бродови земаља које немају обалу на Црном мору, тамо се могу задржати само три недеље. За сада, бродови НАТО земаља улазе у Црно море само кад имају планиране вежбе. Средином прошлог октобра у Црном мору су били америчка фрегата и две крстарице.

На јавни позив турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да НАТО не дозволи да се Црно море претвори у “руско језеро”, реаговао је стални представник Русије у НАТО Александар Грушко. Поручио је да ће Москва учинити све да се не претвори у “натовско језеро”. Грушко сматра да НАТО покушава да “конфронтационе схеме” пренесе на Црно море. Руси отворено поручују да ће неутралисати све покушаје притисака са југа на Русију.

Ердоган је у мају у разговору са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом рекао да, ако тај војни савез не пошаље бродове у Црно море, то им историја неће опростити. Одмах је одговорио бивши амерички амбасадор у Русији Александар Вершбоу, сада заменик генералног секретара Алијансе, да НАТО намерава да повећа пристуство пловила у Црном мору.

На самиту НАТО који ће се одржати у јулу, Румунија намерава да предложи стварање флотиле под командом НАТО која би била базирана у Црном мору. У њој би били бродови Немачке, Италије, Турске и САД. Ту иницијативу Букурешта подржао је и председник Украјине Петар Порошенко.

Румунска морнарица има 6.600 морнара и официра. Они се налазе у две базе, Констанци и Мангалији, где су усидрене три фрегате, четири корвете, шест ракетних чамаца и десет бродова за чишћење мина. Украјина има 6.000 морнара, а после повратка Крима Русији Украјинци имају само једну војно-морску базу у Одеси и још два мања пункта у Николајеву и Очакову. Украјинци имају једну фрегату, једну корвету,један ракетни чамац и два десантна брода.

С друге стране, Русија у Црном мору има бродове у четири базе – у Севастопољу, Феодосији, Донузлаву и Новоросиску. Само у Севастопољу је усидрено више од 30 руских ратних бродова. Осим тога, Црноморска флота би ускоро требало да добије шест нових дизел подморница. Руси црноморске границе штите моћном авијацијом и ПВО системима који се налазе на четири тамошња аеродрома – Белбек, Гвардејское, Кача и Саки. Постоји и резервни аеродром Севастопољ.

НАТО је почео највеће војне вежбе “Анаконда” у Пољској са 31.000 војника из 19 земаља и још пет држава партнера, које трају до 16. јуна. Вежбе се одржавају уочи кључног самита НАТО у Варшави на којем се очекује одлука о размештању значајног броја снага и опреме Алијансе у Пољској и балтичким земаљама, забринутим због руског деловања.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров тврди да нема претњи које оправдавају милитаризацију балтичког региона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: