Сједињене Америчке Државе су кључни актер сваког израелског напада, тврди новинар Глен Гринвалд, блиски сарадник бившег америчког обавјештајца Едварда Сноудена.
За такву осуду, Гринвалд има довољно јаких доказа, извучених из обимне документације коју му је Сноуден доставио прије него што је напустио посао у америчкој Националној безбједносној агенцији.
То се углавном знало, али сада је и документовано, значи и непорециво доказано, да је америчка НСА тијесно сарађивала са израелском тајном службом ИСНУ, на више „разбоја“: техничком и аналитичком.
Све се то види као на длану из тајних папира који свједоче о зацртаним циљевима, урађеним анализама, па сировим подацима, као и оним глобалним – који заједно сачињавају опсежну, оптужујућу причу о овом савезништву.
Гринвалд, уз помоћ Сноуденове архиве, пише на интернету да САД нијесу ни најмање некакав „посматрач“ у рату који води израелски премијер Бењамин Нетанијаху, као што се то из Вашингтона упорно сервира свјетској јавности, већ да су – главни у свакој од офанзива покренутих из Тел Авива.
„Свака израелска акција у Гази има на себи америчке отиске прстију„, сликовито је објаснио Гринвалд везу заштитника из Вашингтона са штићеником на Блиском истоку.
Прије свега, ово савезништво има истинско упориште у обилној финансијској (и војно-техничкој) помоћи израелској влади, која и омогућава властима у Тел Авиву да воде опсежне војне операције попут оне која је ових дана опустошила Појас Газе и побила хиљаде људи.
Циљ су били тунели којима су се радикални припадници Хамаса убацивали на израелску територију, али је у тој „пустињској олуји“ коју је својим потписом и ратном реториком овјерио премијер Бењамин Нетанијаху, страдало и много цивила.
Да су челници власти у Вашингтону (и генерали у Пентагону као реализатори планова), заиста желели да спријече покољ у Гази, имали су на располагању довољно средстава којима би примирили свог ратоборног блискоисточног савезника.
Умјесто да буду само „посматрачи“ (за какве се смерно представљају), Американци су своју наводну политичку спремност да зауставе крвопролиће и без површне мисије свог шефа дипломатије Џона Керија, могли да обуздају свакодневна бомбардовања – оним чиме располажу: Утицајем и парама могу увијек да контролишу, закоче, па и потпуно зуставе ратоборне амбиције Тел Авива.
Испоруке оружја, новац и обавјештајна сарадња двије земље су довољно широко поље за поменуту рампу Израелу. Али, умјесто тога, свјетској јавности је сервирана Керијева турнеја по Блиском истоку која је на врхунцу означена као пропала, да би се у завршници некако провукла са прелазном оцjеном.
Примирје је склопљено на брзину и без гаранција, као Потемкиново село које ће прикрити сву беду и јад коју су још прије седам деценија зацртали Енглези планом о насељавању Јевреја, као „награди“ за сво страдање кроз које су прошли као жртве нацистичке Немачке.
Гринвалд је уз помоћ Сноудена проширио оптужницу на рачун пакта Вашингтон- Тел Авив, јер америчка НСА у ратним походима не сарађује само са већ спомињаним израелским колегама из службе ИСНУ, већ и са такође тајном агенцијом СОД, специјалним одредом израелских војних обавештајаца, али и широм свијета познатим МОСАД-ом.
Притом, нијесу само Американци лиферовали оружје, паре и савјете, већ су у цијелу причу до гуше умешани и Британци, односно њихова тајна служба, па и канадске колеге, онда они из пријатељских арапских земаља попут Јордана.
Против ове фаланге, Палестинци немају никаквих изгледа да нешто озбиљније учине и савладају нападаче.
У свему овоме, у комплету глобалне обавјештајне игре, занимљив детаљ представља и чињеница да су израелске тајне службе помно прислушкивале америчког државног секретара Џона Керија док је по Блиском истоку водио преговоре око успостављања примирја. За сваки случај.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
