• Насловна
• Поглед
• Топ 0

Вукићевић: Мултипрактик Милатовић се ставља у улогу историчара, понављајући мантру ДПС-а и осталих антисрпских ентитета

1 min read

3 месеца ‎ ИН4С

Јаков Милатовић

Пише: Бошко Вукићевић

„Рекло би се да млађани предсједник Црне Горе улаже велики труд како би константно био у центру пажње, тако да не прође ни дан а да не прочитамо или не чујемо неко његово мишљење, став, протест, противљење… Што, у теорији, и не мора бити лоше (мада је ипак необично, имајући у виду уставне надлежности предсједника) – ако у тим својим ставовима Милатовић, по правилу, не би заузимао страну која је противна оној која је већински гласала за њега.

Тако је и у овом случају: мултипрактик Милатовић се ставља у улогу историчара, понављајући мантру ДПС-а и осталих антисрпских ентитета из свијета политике, НВО и медија – „о недопустивости историјског ревизионизма“ – и тиме дефинитивно окреће леђа слободним људима који су га изабрали, и који су гласали за помирену и уједињену Црну Гору, ослобођену канџи једноумља и диктатуре.

Не забрињава толико незграпан и неприхватљив вокабулар неискусног предсједника, колико његово темељно неразумијевање сопствене улоге у црногорском друштву. Управо је улога предсједника државе да обједињава, да мири, да буде представник свих грађана. А не да, улазећи у коло са ДПС-ом граџанистима и лажним антифашистима, причом о супротстављању наводном историјском ревизионизму – уноси додатне подјеле и нестабилност у друштво. Такво чињење Милатовића и његових новопечених савезника из редова обурдане злочиначке диктатуре је, између свих осталих ствари – и нецивилизовано.

Ево како на ставове млађаног предсједника, ДПС-а и сателита (који имају и дубоко изражену антицрквену компоненту) одговара о. Гојко Перовић, у једном свом недавном тексту:

„… Зато мислим да је цивилизовано затражити историјску ревизију теме: ко се истински борио за ”смрт фашизму”, а ко је, низом незапамћених злочина, желио да донесе класну ”слободу народу” тј. – физичко ослобођење од представника претходног друштвеног уређења? Док не одговоримо на ову дубоко осјетљиво питање, имаћемо као посљедицу једноумног ћутања, не само оправдани спомен на затамњену другу страну историје, него и преувеличавање значаја одређених антикомунистичких ратних дејстава, и прећуткивање четничких злочина такође. Једна неистина родиће бројне друге…“

Из изванредног текста о. Гојка, који се бави наведеним темама, издвојићу још један пасус, који претходи горњем, кључан за разумијевање у коликој је мјери став Милатовића, ДПС-а и свих његових привезака из редова лажних антифашиста – погрешан и антицивилизацијски:

„Али оно што засигурно можемо да знамо јесте једна велика морална дилема која се постављала како пред четнике тако и пред партизане, а данас и пред оне који их тумаче, славе, критикују… Њу бих свео на питање: може ли се и треба ли се, у условима окупације земље, спроводити бољшевичка револуција (1. борба за голу власт апсолутно недемократским средствима и 2. у сврху успостављања недемократског режима)? И то револуција против оне власти и оне војске које су до тада, дакле до почетка револуционарне борбе (а то је по комунистичком схватању управо тај исти јул 1941) апсолутно и недвосмислено, и ријечју и дјелом, на страни антихитлеровске коалиције? И то против власти и војске које су, већ до тада (од 6. априла до 13. јула 1941) десетковане и трпе фашистичке и усташке ударе на све стране? Краљевина јесте капитулирала и распарчана од стране наци-фашиста, али у том моменту она има свој герилски покрет за којим Хитлер расписује потјерницу и има подршку савезника да се бори за повратак пред-ратног стања. Наравно, није тешко објаснити и доказати да је у дубинама те и такве револуционарне идеологије снага устанка била усмјерена не само против власти него и против Цркве. Религије уопште.“

На крају овог осврта, навешћу још једну ствар. Начуо сам да, након претходног политичког дебакла на локалним изборима, неискусни црногорски предсједник намјерава да се упусти у још једну политичку авантуру, у циљу наношења штете српском политичком фактору у нашој држави. У таквој мисији он већ покушава да придобије неке савезнике који, макар формално, још увијек нијесу дио политичке орбите ДПС-а. Прибојавам се да би, учешћем у таквом погубном и промашеном пројекту, ти појединци могли трајно да се компромитују. Што се Милатовића тиче, његов период политичке компромитације и конвертитства је увелико у току: он је одавно кренуо стопама Здравка Кривокапића.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: