Знати када треба отићи је мудрост

Пише: Јово Пејовић

Најновија дешавања на политичкој сцени Црне Горе у сусрет парламентарним изборима, за све оне који добро познају политичке прилике није никакво изненађење. Црна Гора је деценијама заробљена у раљама умишљених и сујетних политичара који немају моралног капацитета да око себе окупе боље од себе и спасу државу од даљег пропадања.

Тако смо свједоци да се у сусрет изборима и састављању изборних листа, руше мостови пријатељства и почиње лов на фотеље. А идеологија и партијски програми служе као средство за превару наивних, који, и поред тога што су се много пута опекли на исту фору, никако да схвате да је борба за привилегије постала најважнији разлог за политичко ангажовање.

Политичке партије све више функционишу, исказано спортским жаргоном, као спортски клубови у којима имамо прву екипу коју чини руковоство партија и навијаче које чине гласачи. У таквој подјели све почасти припадају првој екипи, а навијачима само патња и горчина што њихови снови по правилу остају мртво слово на папиру.

Изгледа да никада у функционисању политичких партија није било мањег утицаја чланства на одабир кадровских рјешења.

Ту улогу све више преузимају лидери партија или ужи кабинети без могућности да партијска база учествује у процедури предлагања могућих кандидата за изборне листе. Зато и имамо све више јавног исказивања незадовољства што углавном завршава расколом у партијама и савезима.

Достојевски је једном приликом записао:”Диван је осјећај када легнеш ноћу у кревет и лако заспиш, јер нема тамних утвара да те прогоне због злих дјела. Чиста савјест је од непроцењиве вриједности.” Знати када треба отићи је мудрост. Бити у стању то урадити на вријеме је храброст.

Одлазак подигнуте главе је достојанство и највеће богаство. Плашим се да се ништа неће промијенити, ако нам борба за фотеље након избора још више помути разум и окрене нас једне против других.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: