• Култура

Жигон: Гусле нас и данас позивају на сабрање и слогу, а без слоге нема ни спознаје о нашим коријенима

1 min read

6 година ‎ ИН4С

У животу Иване Жигон, као и на позоришној сцени, измијешали су се сви жанрови. Ипак, било је и остало највише поезије. С њом је бранила своја умјетничка, политичка и национална увјерења, стваралачке изборе, естетске ставове, личне принципе... Па и право да буде другачија, мимо свих актуелних (и пожељних) друштвених токова.

Ивана Жигон

У животу Иване Жигон, као и на позоришној сцени, измијешали су се сви жанрови. Ипак, било је и остало највише поезије. С њом је бранила своја умјетничка, политичка и национална увјерења, стваралачке изборе, естетске ставове, личне принципе… Па и право да буде другачија, мимо свих актуелних (и пожељних) друштвених токова.

И они који је поштују, али и они који је оспоравају, морају се сложити у једном – одувијек је била храбра да плива узводно. Само својом струјом.

Недавно се са ауторским пројектом “Десанки у част” вратила из Херцег Новог, а 19. новембра ће с истим насловом наступити у Народном позоришту.

– То је уједно и бајка за дјецу и одрасле, и час из поезије Десанке Максимовић, и модерни перформанс, мини-спектакл који пршти од музике, свијетла, ефеката. Жељели смо да покажемо љепоту Народног позоришта, која је и у заједништву великог броја људи, умјетника, технике. Један посебан, чаробан свијет. Зато сам се прихватила режије – каже, за “Новости”, Ивана Жигон.

Да је с “жигом” излазила из многих својих битака, личних ипрофесионалних криза, свједочи и сама:

– Мене живот, заиста, није мазио. Поносим се што још опстајем. И то не само физички, већ и као стваралац. Такви горостаси као што су Његош или Десанка, који су инспирисали моје представе – он толико епски, она толико лирска – били су потребни да понудим лијек не само публици, већ себи самој, прича она.

Ипак, Ивани је посебно драг један, како каже, чаробан позив. Сваке године, 13. децембра, гост је на великом концерту Фондације “Свети Андреј Првозвани” у Кремљу, као добитник њиховог ордена.

– После Кремља одлазимо на турнеју са руским бардом Александром Цурканом, између осталог и у Калушку област. А ја у свему томе видим присуство чаролије: Десанка је била у браку са Сергејом Сластиковом, пјесником, чији је псеудоним био – Калужанин. Многе њене пјесме плод су ове велике српско-руске љубави. Драматизација стихова Десанке Максимовић преводи се на руски. Намјеравамо да већ следеће године управо у Калуги откријемо Десанкино богатство руској публици, саопштила је Жигон.

Љубав је Иванин мотив и покретачка снага у свему што чува и брани.

– Неки људи ми се због тога много подсмјевају… Али и они, кад дођу на наше представе, изненаде се, загрију. Увиде да нисам баш онаква какву ме замишљају: озбиљна и сва драматична, већ да моје представе одишу оптимизмом, смијехом, радошћу. Схвате да је мој традиционалан приступ уједно и веома савремен – нагласила је.

Ипак, како каже, тешко је ходати по жици, танкој линији између истока и запада, опстанка и нестанка:

– Та танана струна је попут осовине око које се ми Срби окрећемо од праискона, не бројећи вјекове. На тој једној јединој жици, без сувишног бола и радости. Зато се у резонантну кутију гусала сажео читав наш географски простор. И као што нема тијела без душе, тако ни звук гусала није могао без људске ријечи. Гусле нас и данас позивају на сабрање и слогу. А без слоге нема ни спознаје да смо од истога коријена. Да смо људи, порука је српске глумице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: