• Издвојено

Жељко Ивановић јаше на челу колоне, на кљусету и на историји

1 min read

5 дана ‎ ИН4С

Горан Даниловић

Пише: Горан Даниловић

Овако гласи препричавање историје из пера Жељка Ивановића, новинара који калиса по четрдесетим годинама прошлог вијека на некаквом уморном кљусету, разгонећи Турке, пардон, Четнике, на буљуке:
„Зато, умјесто компромитованих четника, скоро искључиво користе еуфемизам, „краљева војска у отаџбини“. Звучи, мање проблематично, јер се помиње неки краљ, онда озбиљна формација као што је војска, и на крају отечество као ваљда највећа вриједност. Иако не треба бити историчар да би се знало како су тај краљ, војска и отаџбина, нестали у пар мјесеци 1941. након тзв. Априлског рата. Када је управо генерал те војске, Милан Недић, од стране Хитлеровог Вермахта постављен за премијера. И до пред крај рата био у колаборацији са нацистима“!

Каже Жељко да не треба бити историчар „да би се знало“? Приговара на „незнању“ и „злим намјерама“ епископима наше Цркве, Јоаникију и Методију, додајући им, успут, и Предсједника Скупштине Мандића.
И заиста је тако, човјек може и мора знати иако није историчар.
Новинар мора знати!
Пристојни и учени људи знају!
Нажалост, Жељко не зна да су прије поменуте тројице, неколико словеначких државника обилазили страдалишра и јаме по својој земљи, жалећи и одајући пошту онима који су побијени без суђења и пресуђивања. Жељко не зна, али има потребу да пише, а та потреба је у Црној Гори најизраженија код оних који не знају, или знају мало.

Жељко брка основне појмове и процесе товарећи мисли, примисли, смицалице, бесмилице и чињенице на оно кљусе с почетка текста. Не сумњајмо; неће то кљусе стићи далеко, као што ни Жељко пред нашим очима не одмиче.

Дакле, Жељко;
Југословенска војска у Отаџбини није еуфемизам него званично име Војске од 13. маја 1941. године коју је под тим именом признала Југословенска краљевска влада у Лондону, у Лондону, Жељко, а не у Берлину! Надам се да нам је за сада ово јасно?

Жељко;
не помиње се „неки краљ“ него се помиње Краљ Југославије Петар ИИ Карађорђевић, дјечак-младић, који није прихватио капитулацију, а са којим је Тито морао посредно сарађивати да би нова послератна власт и држава добиле међународни легитимитет.
Након свега, тај краљ је живио и умро као слободан човјек на слободном и демократском Западу – на Западу, Жељко, а не у Аргентини, међу одбјеглим нацистима и домаћим пингвинима Патагоније!

Жељко, ЈВО је била заиста озбиљна формација јер да није, не би била партнер Запада, је ли тако?

На шаљу се „мисије“ у неозбиљне формације и квази војске, нити се њен оснивач, пуковник (а касније ђенерал) Дража Михаиловић одликује највећим одликовањима савезника у рату и након њега, због тога што је неозбиљан. Био је и остао „мртав озбиљан“, Жељко!

Пуковник Михаиловић и његови официри који су организовали први герилски покрет такве снаге у Европи против нациста, Жељко, а не против Савезника, имали су више школе, звања, знања и храбрости, него Главни одбор ДПС-а и све наше новинарске редакције, пред организованње референдума о независности Црне Горе 2006. године.

Жељко! Краљ, Војска и Отаџбина нијесу „нестали у пар мјесеци 1941.године“, ваљда је то јасно и из досадашњег текста, ако није било јасно из каквог-таквог школовања.

Да су нестали не би било Споразума Тито – Шубашић из 1945. године, је ли тако? Шубашић је био министар спољних послова у „краљевској избјегличкој влади у Лондону“, а онда је постао поторедсједник Прелазне владе у којој је предсједник био Јосип Броз.

Жељко, како је нестала Отаџбина у пар дана априла 1941, а онда васкрснула 1945? Зар Југославију, тога имена, није од Карађорђевића наслиједио Тито? Зар прву Прелазну Владу Тита и Шубашића нијесу договории Стаљин и Черчил, а мучени краљ Југославије, млади Петар ИИ, морао прећутно да подржи?

Како су то, Жељко, „нацисти и сарадници окупатора“ били неопходни да се обезбиједи легитимитет нове државе пред побједничким снагама Савезника?

Ако је већ Краљева Војска била издајничка и пронацистичка, зашто Савезници нису уважили Усташе, Домобране, ханџарлије и осталу Хитлерову стокупљевину?

Жељко, па ондашње и данашње Усташе и данашња екстремна десница Хрватске знају да је Михаиловић био антифашиста, само ти, титоизовани и тотемизовани историчари и Сорошеве НВО не знате?

Историја није товарно и рашчепљено кљусе, липсотина на коју се товари док не липше, историја је, ипак, учитељица живота.
Та учитељица, ако има коме,Жељко, каже да Милан Недић није био „генерал те Војске“, него генерал оне Војске која је капитулирала, а Дража Михаиловић није био министар у потоњој Недићевој Влади, него „министар војни“у Краљевој „избјегличкој Влади.

На самом крају, чак и пред таквим Миланом Недићем треба скинути капу јер је разјагмљену, разорену, искидану и разапету Србију ставио изнад себе, свог живота и своје велике официрске части коју је заслужио у Великом и свим другим ратовима. Да није било Недића, у Јасеновцу и сличним јасеновцима завршило би још макар пола милиона Срба. Такав какав је био, ипак, никад није тражио од Њемаца да бомбардују градове и села, а побједник Броз је молио да Савезници бомбардују Подгорицу 1945, како би из ње наводно истјерали Немце? Заправо, радило се о утјеривању нове власти у град, а не истјеривању истјераних. Скупа, тај Брозов патриотизам коштао је Подгоричане страдања какво ни нацисти нијесу учинили.

Историја није товарно кљусе и није дата свима на товарење.
Смрт фашизму, Жељко, али фашизму!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: