За десет година јавни извршитељи су од привреде и грађана наплатили око 600 милиона евра. Велики број грађана се жали на блокиране личне приходе, а из Коморе јавних извршитеља упозоравају да дугови не застаријевају.
Јавне извршитеље за наплату дугова најчешће ангажују јавна предузећа која обављају комуналне дјелатности: Водовод, Чистоћа, Електропривреда.
У 2024. години јавни извршитељи примили су око 60 хиљада дужничких предмета правних лица и грађана. Дуговали су укупно 150, а наплаћено је 55 милиона евра.
– И ова претходна година, али и ова текућа година у којој смо до сада запримили до сада око 25 хиљада предмета показује да јавни извршитељи на један ефикасан и професионалан начин упсијевају у разумном року да ријеше значајан број предмета и то не само новчаних, већ и неновчаних – казао је предсједник Коморе Јавних извршитеља Видак Латковић за Градски.ме.
Као главни проблем, Латковић истиче немогућност наплате одређеног дијела дуговања, чему свједочи податак да је на крају маја у блокади било скоро 20,96 хиљада предузећа.
– Износ тих потраживања која су у блокади расте и он је већ прешао неких милијарду еура међусобних потраживања у привреди и тај тренд расте. То управо говори да у нашој привреди постоји одређени број несолвентних привредних субјеката – додаје Латковић.
Грађани се често жале да нијесу добили рјешење о извршењу, те да су изненађени обуставом личних примања, а Латковић појашњава и због чега до тога долази.
– То је могуће управо из тог разлога јер је рјешење о извршењу донешено на основу извршне исправе којом је утврђено неко неспорно потраживање и ми смо у обавези истовремено са доношењем рјешења да га шаљемо на спровођење, дакле да блокирамо рачуне, плијенимо имовину и тако даље – наводи Латковић.
Уколико дође до блокаде рачуна, адвокат Миомир Јоксимовић савјетује грађане.
– Евентуално оно што може да се уради је да се, након што лице сазна да је његов рачун блокиран има право да пође код јавног извршитеља, да ископира цјелокупне списе предмета и да провјери да ли је одстављање извршено у складу са законом, у случају да није, има право да поднесе приговор након упознавања са списма предмета – казао је Јоксимовић.
Чест је случај, каже, да се од корисника, посебно телекомуникационих, компанија тражи да плате дуг настао након што је корисник покушао да раскине уговор. Наводи да се приговори потрошача не евидентирају у пословницама, те да не постоји писани траг о подношењу рекламације, што тим компанијама даје простор да наставе да обрачунавају потраживање.
– Шта грађани морају да знају и морају да ураде, Морају писаним путем да поднесу приговор и морају да сачувају доказ да су поднијели приговор, јер једино је то доказ који им омогућава да у случају да телекомуникациона компанија покрене поступак против њих да могу да се бране да нису дужни да плаћају претплате или било каква дуговања која су настала након што су поднијели приговор – додаје Јоксимовић.
Ако се дужник не пронађе, рјешење се објављује у неком од дневих новина и огласној табли суда, чиме се сматра да му је рјешење уручено.
– Сва потраживања која су обухваћена рјешењем о извршењу од стране извршитеља, не застаријевају, чак ни главни дуг. Главни дуг по судској пресуди застаријева у року од десет година од доношења правоснжне судске одлуке, међутим, након што је то исто потраживање покренуто и у односу на исто донешено рјешење о извршењу, од стране јавног извршитеља, тај дуг престаје да застаријева. Дакле то потраживање може да се пренесе и на насљеднике и да се спроводи у односу на имовину дужника чак и након његове смрти. Доношењем рјешења о извршењу у оквиру рока застарјелости прекидају се сви рокови и то потраживање наставља да живи у недоглед – упозорава Јоксимовић.
Закључује да грађани треба боље да познају своја права како би могли и да их штите.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
