Сусрет вођа Русије и Турске Владимира Путина и Реџепа Ердогана уздрмава из темеља крхку равнотежу у Европи и на Блиском истоку.
Очекивано је да Турска закочи и НАТО Црноморску иницијативу уперену против Русије, због гнева Анкаре против њених западних савезника.
То су кључне оцене западноевропских аналитичара у вези са разговорима Путина и Ердогана у Санкт Петербургу, пропраћене изненађењем и великим подозрењем у то шта идућих месеци и година смера да учини Ердоган кад су у питању стратегијска опредељења Турске у односу на Европску унију, Сирију, подручје Кавказа и Азије, као и веза са САД, на које је турски председник посебно озлојеђен и штавише, сумња да је Запад био упознат с припремама за пуч против његове владе.
Ердоган је у интервјуу француском листу Монд рекао да је Запад у пресудном часу оставио на цедилу стратегијског савезника Турску, јер је критиковао и пуч, али и недемократску чистку после пуча.
У Европској унији је видљиво страховање да би могао бити закочен споразум с Анкаром о заустављању таласа избеглица у Европу, а засад у затеченом Бриселу нема одговора на најаве Москве и Анкаре о обнови пројекта гасовода Турски ток, који би могао имати и крак Јужног тока, јер је о томе начелни договор с руском страном изгледа утаначио бугарски премијер Бојко Борисов.
Крак из Бугарске би могао ићи и даље на Балкан и у Средњу Европу, што је за Вашингтон и источне државе ЕУ потпуно неприхватљиво, јер би се, уз тешко оспоравану изградњу гасовода Северни ток 2 испод Балтика у Немачку, распао стратегијски план да се спречи ширење енергетске сарадње ЕУ с Русијом.
Крајње су уздржани извори из седишта НАТО који ипак не верују да би Турска довела у питање своју припадност Атлантском савезу, па зато одбацују и спекулације да би се Анкара могла придружити безбедносној шангајској организацији за сарадњу, у којој су Кина, Русија и више азијских држава, мада нису тако сигурни кад је у питању турско окретање и Евроазијској економској унији чији је главни стуб Русија.
Италијански лист Стампа сажима суштину страховања западних држава да „нова опасност прети од Ердогана и Путина“ јер би истински стратегијски спољнополитички, економско-енергетски и безбедносни, нарочито у Сирији, заокрет у турско-руским односима, задао велике главобоље стратезима у ЕУ и НАТО.
Стампа тврди да је сусрет Путина и Ердогана „из темеља уздрмао крхку равнотежу у Европи и на Блиском истоку“ и каже да су се руски и турски лидер „сад здружили као савезници против Запада и теже стварању новој осовини моћи“.
Уводничар италијанског дневника се позива на дипломатске изворе и указује на то да су „гас, Сирија и веома амбициозни пројекат велике Евроазије, под вођством Москве, регионални простор на потезу од Ирана до Турске који руши, садашњу или будућу, осовину земаља тог региона с НАТО и Европском унијом“.
Медији у ЕУ су пренели вест да је шеф Кремља управо у Бакуу с лидерима Азербејџана и Ирана разговарао о „стварању новог Каспијског тројног савеза, који просто вапи за Турском“, а примећује се и да је Путин у Москву позвао и председника Јерменије Сержа Саргисјана у настојању да издејствује нагодобу Јерменије и Азербејџана поводом спорног Нагорно-Карабаха.
„Сусрет у Санкт Петербургу Путина с Ердоганом нема за сврху да само васпостави дипломатске и економске везе две земље, већ је знак Западу који показује куда дува ветар: а то је да политика изолације Русије не функционише“, подвлачи се у осврту Стампе.
У анализама западноевропских медија и досад изненађуће штурих коментара института за политичке оцене ипак преовладава оцена да је јаз између Ердогановог режима и Запада велики и спомиње се и могућност да је Москва дискретно упозорила турског председника на припрему пуча против њега.
Истовремено се оцењује да ће кључни проблем у разговорима Путина и Ердогана бити Сирија, која је досад тражила да шеф сиријског режима Башар ел Асад оде с власти да би се нашло политичко решење за тамошњу кризу.
Али је Ердоган уочи пута у Санкт Петербург изјавио да „без Русије нема решења за Сирију“, што је озбиљно упозорење Европљанима и Американцима да се ствари на геополитичкој позориници Блиског истока озбиљно мењају.
Американци никако не желе да из целог хаоса на било који начин Иран изађе као победник, а ирански штићеник Асад је требало да буде милом или силом срушен и зато што је преко Сирије требало да прође велики гасовод који би Средоземље и Европу снабдевао из великих налазишта гаса у Катару.
Катарске власти су зато и финансирале све побуњенике, укључујући и екстремне исламисте, који су сад постали смртна опасност и за арапске режиме и за Запад, а тешке терористичке нападе су извели и у Турској, где је Исламска држава послала и своје чеченске терористе, па је терористичка исламска творевина постала заједнички непријатељ и Русије и Турске.
У коментару немачкој сајта Дојче веле пише да би Турска у садашњем стицају околности, укључујући велику потребу да обнови економске везе и енергетско снабдевање с Русијом, могла да се осетније окрене много тешњим односима с Москвом и регионом.
Париски Монд пише да је то ипак брак из рачуна за који се не може рећи да ли ће издржати разна искушења, па каже да „нова љубав“ између Ердогана и Путина личи на антологијску шансону Сержа Гензбура и Џејн Биркин „Волим те, ни ја тебе“.
Ипак, аналитичари су указали и на неке процене руских политичких стручњака да је и Русији и Турској и те како потребан не „љубавни загрљај“, већ дугорочније стабилни и предвидвљиви односи две кључне земље на чворишту Средње Азије, Европе и Блиског истока.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
