Вриједна умјетничка дјела на изложби „Осам вјекова умјетности под окриљем Српске православне цркве”
1 min read
Изложба СПЦ (Фото: Танјуг)
У Музеју Српске Православне Цркве је отворена изложба „Осам вjекова умjетности под окриљем Српске православне цркве”, која је дио централне свечаности обиљежавања овог значајног датума српске цркве, а патријарх Иринеј напоменуо је да изложба садржи умјетничке вриједности које су стваране у српској цркви у осам вјекова њеног трајања.
„Многа од тих умјетничких дјела су се и раније налазила у Патријаршији, док су нека од њих била расута по српским манастирима. Овдје имамо прилику да се упознамо са светињама и умјетничким дјелима не само из манастира Крка и Високи Дечани већ и из осталих српских манастира који су ризнице великих умјетничких дјела”, казао је патријарх.
Поставка, додао је, обухвата тек мали остатак умјетничких дјела у ризницама Српске православне цркве.
Пристојан простор за богату библиотеку СПЦ
„Кроз вјекове су различити завојевачи носили и разносили српске светиње и умјетничке вриједности, али најбоље од оног што смо сачували садржи ова изложба”, казао је патријарх и позвао надлежне да се у договору са Црквом нађе „пристојан простор за музеј СПЦ и нашу библиотеку која је велика и богата, како би сви заинтересовани били у прилици да виде умјетничке вриједности које посједујемо”.
Управник Музеја СПЦ Владимир Радовановић казао је да институција коју води баштини традицију осам вјекова ризничког наслеђа.
„То наслеђе подразумијева не само чување и излагање предмета. Ти артефакти су за нас од изузетног значаја и у духовном смислу. То су реликвије нашег народа који је спасавајући голи живот и бјежећи од различитих најезди успио да сачува своје најзначајније светиње као што су мошти светитеља и реликвије које су наши цареви и краљеви завјештавали цркви и остављали у аманет генерацијама иза њих”, казао је Радовановић и додао да изложба приказује континуитет постојања Српске православне цркве кроз вјекове, преноси Танјуг.
На изложби су представљени црквено-умјетнички предмети непроцјењиве вриједности, настали од 13. до 20. вијека, а поријеклом из ризница српских манастира и цркава са широког простора који је током овог дугог раздобља био под јурисдикцијом Српске православне цркве.
Први пут ће бити изложено 135 руком писаних и двадесетак штампаних књига, заједно са умјетнички обрађеним оковима, што је у овом тренутку највећа поставка те врсте у Србији.
Издвајају се древни рукописи на пергаменту из Пећке Патријаршије и Високих Дечана с краја 12. и почетка 13. вијека, као и прве српске штампане књиге – Цетињски октоих и Београдско четворојеванђеље.
Јединствену галерију српског иконописа од 14. до 20. вијека на овој изложби чине иконе из ризница Високих Дечана, Пећке Патријаршије и цркава у Призрену.
Изузетно су значајне иконе из времена цара Душана, представа архангела Гаврила и посебно поштоване Богородице Пелагонијске, као и иконе најбољег српског сликара друге половине 16. века Зографа Лонгина.
Посебна цјелина у оквиру изложбе посвећена је литургијском и црквеном текстилу и везу.
Поред ремек-дјела каква је похвала монахиње Јефимије везене златним нитима на свили, епитрахиља Светог Саве из ризнице манастира Крка и одоре светог кнеза Лазара, бисери изложбе су три најзначајније плаштанице у Срба: плаштаница Светог краља Милутина с краја 13. вијека, студеничка плаштаница Антонија Хераклејског с краја 14. столећа, која се први пут представља јавности после завршене консервације и Лонгинова плаштаница с краја 16. века.
У просторији посвећеној умјетничким предметима, односно црквеним сасудима од метала, представљена су 28 веома вредна остварења: ранохришћански крстови привесци и крстови реликвијари, дечански крст цара Душана и три престона крста великих димензија из Пећке Патријаршије, чија висина сеже до једног метра.
У богатој колекцији архијерејских панагија, енколпиона и панагијара издваја се по први пут изложен енколпион са камејом од сардоникса из 12. века са представом Христа, пореклом из Новог Хопова, као и панагијар из Дечана (14. вијек) и панагијар из Крушедола (17. вијек), у који је уграђен дио Часног крста.
Оригиналне повеље манастиру Хиландару, први кивот у који су положене мошти Светог краља Стефана Дечанског (око 1343.) и његова житијна икона изложене су у посебној просторији.
Читава поставка прожета је, у част јубилеја, галеријом оригиналних портрета патријараха, митрополита и епископа Српске Православне Цркве.
Изложбу прати богато илустровани каталог на 160 страница.
Изложбу су приредили ђакон Владимир Радовановић, др Мирјана Матић, Марија Јовић, Биљана Цинцар-Костић, ђакон Александар Секулић, Петер Крајинц, Александар Радосављевић.
Извор: Политика
