Вирус корона одговоран за фискални дефицит у јавним финансијама Србије
1 min read
Илустрација
Пандемија ковида 19 и њене последице по привредну активност направиле су минус у јавним финансијама Србије. Представници Међународног монетарног фонда (ММФ) након пете ревизије актуелног аранжмана саопштили су да ће укупни фискални дефицит бити испод девет процената БДП-а у 2020. и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 процената БДП-а. Додају да су порески приходи премашили очекивања у време четврте ревизије, али да ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће се реализација јавних инвестиција убрзати у последњем кварталу ове године.
Ребалансом с краја априла било је предвиђено да минус у каси буде око седам одсто БДП-а, међутим након нових мера помоћи привреди од јула било је јасно да ће он нарасти на 7,5 до осам одсто БДП-а. Подсећања ради у новијој историји није забележен толики минус у јавним финансијама Србије. У претходној деценији највећи консолидовани дефицит био је 2012. године и то 6,4 одсто, као и 2014. када је износио 6,2 одсто.
Ни светска криза из 2008. није направила толики минус у финансијама Србије. У 2009. минус је износио 4,2, годину дана касније 4,3, а у 2011 – 4,5 одсто. Како то да се толико повећала разлика између прихода и расхода у буџету због чега је нови ребаланс сасвим известан. Поготово што званичници говоре да се привредна активност опоравила брже од очекивања што је самим тим резултирало и већим уплатама пореза у буџет.
Министар финансија Синиша Мали у петак је нагласио да је остварен приход ПДВ-а већи за две милијарде динара, у односу на планиране пројекције. „То је најобјективнији показатељ успешности једне економије и то нам даје право да до краја године урадимо све што смо планирали”, навео је Мали.
Економисту Љубомира Маџара не изненађује поменути минус и каже да би га више изненадило да је био мањи.
– Држава је дала три милијарде евра угроженим предузећима која без њене помоћи не би могла да наставе да раде. Због тога се много задужила, за исти износ. Није то за критику. То је требало учинити. Када предузеће пропадне тешко је ново створити. Вероватно је реч и о покривању губитака неких јавних предузећа, а то је константа наше економије. Сетите се да нас је „Србијагас” коштао стотине милиона евра – објашњава Маџар.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је поменути дефицит већи него што показују досадашњи подаци о извршењу буџета, а није резултат усвојених политика и спроведених програма помоћи привреди. Повећање дефицита указује на неке велике и ванредне расходе који ће да се догоде у наредна два месеца, а који још нису представљени јавности. Јасно је и да је тај додатни расход усаглашен с ММФ-ом.
