Пише: Мишо Вујовић
“Затворите све кафане”, пева Тома Здравковић.
“ Томо све сам их затворио “, у свом стилу ће Вучић.
“Не помињите ми кафане, издале су нас када су нам биле најпотребније”, добацује Џеј.
“Никада више нећу певати песму затворите све кафане”, покајнички ће Тома, схвативши да је Вучић (п)одвео и шалу у ванредно стање. Корона вирус није за потцењивање, мада упућени тврде да је и Инфорбиро прогутао много. “Процентуално их је више умрло од тортуре на Голом отоку него од короне”, тврди професор позивајући се на лелујаву статистику са обе стране.
“Човека позитивног на корону, “млатнуло” је срце!?
Од чега је умро?”, пита професор.
“ Умро је од смрти и глади” добацује Прле Циганин.
“Да на време нисмо сјебали привреду сада би имали огромне губитке”, шаље ми поруку Гиле.
“Дошло време да на даљински “гасиш” учитељицу. И Тарабићи би остали запањени, као што је и фрижидер у недоумици да нисам постао Јеховин сведок пошто сам му стално на вратима”.
Овакве и сличне духовите досетке у данима ванредног сРања, ето како мала словна грешка, мења смисао реченице, круже интернетом и дају какву такву динамику успореном ишчекивању.
На нету се појавила саблазно празна болница у Болоњи, као да је време полицијског часа за пацијенте. Неизбежни део оваквих ситуација су манипулације истином и пласирање лажи из разних побуда. Од патолошких до прагматичних.
Ванредно није ратно, мада рат увелико бесни, а код нас је за ових тридесет година ванредно придодат карантин и полицијски час. Само да нам то не пређе у навуку.
И то све цивилно. Тако смо кренули са еутаназијом војске. Цивилно служење и фајронт.
Што не значи да се неки нису озбиљно униформисали на неодређено време. И није проблем у униформама проблем обично чучи у моћи, мада је униформисана или централизована моћ најефикаснија.
Сећам се једног новинарског генерала у време бомбардовања 1999. године.
Построји човек у три ујутро у Абердаревој улици групу ертеесоваца те командом на лево, улицом Илије Гарашанина, одмаршира према Таковској. Честити и најписменији новинар РТС-а Милош Марковић у чуду, али команда је извршна.
Сироче се беше шћућурио иза Аркана. Само су му се очи виделе. У шоку се све смањује само се очи шире.
Недуго потом нашао сам се са униформисаним колегом уредником другог Дневника РТС-а. Замолио ме да му дам поуздане контакте у Подгорици ако нешто пође по злу. Некоме је пало на памет да заузме телевизију Црне Горе!?
Јасно је да је освајање РТ ЦГ био само део много веће операције, коју је по неким сазнањима Милошевић са Шираком трампио за мостове у Београду. Да буде јасније Ширак је спашавао Мила, а не београдске мостове како се том убици приписује.
И у време бомбардовања народ се бранио хумором:
“Коломбо јебем те радознала”, “ Опростите нисмо знали да је невидљив”. Али је јадан графит из времена злочина конвенционалним средствима, осиромашени уранијум има “одложено дејство”, призвао је садашњи тренутак:
“Вратите небо птицама”. Ево напокон је, не добровољно и небо враћено птицама, као што се и ми лагано враћамо себи,својим ближњима, природи и отупелим чулима за ситнице које живот значе. Птице су се вратиле, а када ће се вратити људи људима једначина је са више непознатих. И овде може да се поткраде мала словна грешка без велике измене суштине.
Ех да је тада било паметних телефона и интернета као данас на сваком ћошку, НАТО би много раније завршио на “коленима”.
Како се сада ствари котрљају цела планета је већ на ногама. Разум на коленима.
Песма “Све је лаж”, најавила би разговор грипа и короне:
Јада се грип корони да му слабо иде посао.
Корона лаконски одговара :
“Слаб ти је маркетинг, брале”!
Није искључено да би успостављање редовног стања код већине грађана изазвало синдром неприлагођавања. У рату се мање људи плаше погибије од неизвесности која их чека после рата. Где ћу ја после? Фирма пукла све замрло. Да лутам ко глува кучка, размишљали су многи борци деведесетих.
Шта ће се десити када након короне докони измилимо из својих карантина и налетимо на глуву тишину.
Неко се запитао како се данас осећају даме удате због лове.
“У кући морају гледати мужеве које не воле а немају где трошити новац који обожавају”.
За око су ми запале две фотографије једног глумца. Потпис испод њих је следећи:
“ Тако је када се пређе са качамака на кокаин”.
На првој старој фотографији у костиму из култног филма : вунени капут, бела кошуља, штуцовани – фирер бркови и капа црногорска. Блентав љуби га мајка.
На другој, без бркова, са тамним наочарима, го до појаса са везаним пешкиром преко кукова, депилиран израженог торза. “Холивудски заводник, мајци се позлатио!”
Неспорно је да је глумац даровит, али склоност нашег духа да пецне или чачне човека у епицентар превазилази сваку индивидуалну надареност.
“Има ли иђе ико сине у тај Београд да глуми будалу осим тебе?
Питала га је мајка на почетку каријере.
Тада кокаин није био свима доступан, као данас.
А није било ни интернета, те су многи свестрани ликови обично по кафанама духовито опсервирали актуелности, које су се ноћу са мало фарбе пресељавале на фасаде зграда.
Сећам се у Никшићу се водио рат графитима између присталица покојног Момира Булатовића и жбирова Мила Ђукановића:
“Мило краљу”, стајало је, али је неко дописао – дроге.
“Момире Пета пролетерска је са тобом”, порука на згради у истоименој улици. Код тог графита покојни Дуго Кривокапић ми показује иза суседног ћошка, са фотоапаратом шћућуреног инспектора СУП-а у Никшић. Касније смо сазнали да нас је “ловио” читаво поподне.
Ми смо фотографисали графите он нас.
“ У Херцег Новом могу на шеталишту да отворе изложбу твојих фотографија са разним фацама”, рекао ми је у шали Миленко Вицо, након изласка књиге “ Црња и Гора”, и мог летовања под будним оком власти.
“Друже Тито ти си крао и нама си дао ови краду а ником не даду”, графит је исписан у више градова бивше СФРЈ.
Култни улични натпис деведесетих свакако је актуелан и данас:
“Ко овде није полудео тај није нормалан!”
Сада се улична уметност трансформисала у мурале, портрете, лепе ликовне композиције, а графити су се преселили на друштвене мреже. Лакше масовније и јевтиније.
-Како си згодна ђевојко, – занесено се Цетињанин обраћа Будванки.
– То ми је од пливања, сва усхићена одговара.
– Е могла си мало и главу поквасит’, помиловао је по сујети Цетињанин.
Један од фреквентнијих на нету је и молба пензионерима да за време избора остану код куће како би сачували животе младих. У том духу прошао је први дан ванредног стања:
“Чувајмо пензионере, децу ћемо направити”, високо по виралности је Црногорац са огромном кајлом и идејом да се полицијски час у Црној Гори мора звати ролекс.
Доктор ми шаље поруку да су “два гастрбајтера Пера из Минхена и Ђура из Цириха увозници вируса, а Мухамед из Ирака и Селим из Авганистана носиоци наталитета Србије”.
Духовита Љубица је замолила све дужнике да не шетају около већ да се придржавају мера ванредног стања.
Ту је лепо илустрована прича о баби коју након колабрирања на улици спашава председник Србије:
“ Хвала ти синко! Не знам како да ти се одужим!?
“ Гласај за мене”!
“ Нисам пала на главу већ на дупе”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na ovaj Vas tekst gospodine Vujovicu bi se uklopila i ova novija iz Crne Gore ; Prijeti vlada narodu zbog LITIJA i kaze ,,izvesti cemo i SVU vojsku na ulicu ako zatreba ,, a narod odgovora i kaze ; ,,samo recite na koju ulicu ,, pa necemo ici tuda ….
Uz ove vase tekstove brze i lakse prolaze dani …..