Зауставите хајку против Филозофског факултета и његових професора
Апсурдно је да било која друга вануниверзитетска допунска дјелатност професора буде прихватљива и непроблематична, а да је само њихов допунски наставнички рад, дакле, дјелатност, за коју имају доказане стручне и научне референце, буде проблематизован, наведено је у писму Филозофског факултета у Никшићу упућено ректорки Универзитета Црне Горе Радмили Војводић.
Поводом ултимативних дописа ректорке Радмиле Војводић у вези с ангажовањем професора на другим универзитетима и раскида радног односа са њих троје, Вијеће Филозофског факултета је на сједници, одржаној 13. маја, једногласно усвојило закључке, којима изражава одлучан протест против, како су саопштили, неакадемских и неутемељених административних поступака Управе Универзитета Црне Горе.
Вијеће Филозофског факултета је утврдило да је ангажовање наставника на другим високошколским установама њихово право на допунски рад које се не може ограничавати нижим правним прописима, већ је неопходно да се ти прописи усагласе са Законом о раду.
“Према томе, добијање сагласности од стране Сената треба да буде потврда овог права, а не акт милости. Када је група професора добила сагласност на претходној сједници Вијећа Филозофског факултета одржанпој 8. априла 2015. и Факултет формулисао предлог према Сенату УЦГ, генерални секретар Универзитета Јелена Пајковић одговорила је да “Сенат у овом тренутку не може одлучивати о достављеним предлозима. А тиме се генерални секретар неовлашћено поставила изнад Сената као највишег органа Универзитета Црне Горе”, стоји у писму.
Према тумачењу Министарства рада и социјалног старања, упућеном 2012. Универзитету од стране ректора проф. др Предрага Мирановића, “универзитетски професори могу бити у радном односу на два факултета у двије државе јер закон не уређује радни однос код два послодавца у различитим државама“.
Вијеће је констатовало и да Закон о високом образовању Црне Горе и етички кодекс Универзитета обавезују универзитетску администрацију да о свим питањима с професорима комуницира у академском духу колегијалности и демократског дијалога, а не на начин административних притисака, пријетњи и ултиматума, посебно кад за тим нема ни основе ни потребе.
