• Друштво
• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО) Селимовић: Муслимани из Старе Рашке бранили Београд, а у ЈВуО било их пет пута више него у партизанима

1 min read

1 седмица ‎ ИН4С

„Муслимани у Краљевини Југославији изјашњавали су се као Срби исламске вјероисповијести“ – рекао је професор Салих Селимовић на скупу одржаном 15. септембра у организацији “Савеза Срба из Црне Горе”, у сали Скупштине Општине Стари град, на трибини под називом “Истином до помирења”.

Салих Селимовићнаправио је историјску ретроспективу добрих односа између муслимана и православаца на нашим подручјима, али и указао на опасност која угрожава концепт суживота и заједништва.

Професор Селимовић је указао да је најбитније да се каже истина која је многима горка и тешка.

“И сви желе да имају своју истину. Међутим, кад тад дође вријеме да се истина мора рећи. Истражио сам архивску грађу упркос једносмјерној истини, истини побједника, а добро је познато да побједници не воле да се говори о њиховим недјелима”, поручио је Селимовић.

Муслимани у Краљевини Југославији изјашњавали су се као Срби исламске вјероисповијести, констатовао је Селимовић и поручио да је то било добро рјешење.

“Поријекло муслимана је познато. Чак су и славе познате од тих предака који су примали ислам. Поставља се питање шта се то сад догодило да пређу у ислам, да прихвате вјеру освајача. Турско царство је као свака империја ширило своје просторе, а религија је била водећа друштвена категорија. Међутим, догодило се да су се људи који су прихватали ислам идентификовали са Турцима. То је погрешно, јер ислам није турска вјера. Кад су се Турци повукли, муслимани су били ни на небу ни на земљи. Тешко је било вратити се коријенима, нису знали куда ће, па су усвојили идентитет лутања”, рекао је Селимовић.

“Томе су допринијели комунисти настојећи да од муслимана створе нову нацију, а то су радили да би се смањио број Срба. Исто су и са Македонцима урадили. Да се разбије српски корпус због наводне српске хегемоније. На Авнојевским засиједањима то питање је, међутим, остало неријешено. Подсјећам да се на попису 1931. године 162.000 муслимана изјаснило као Срби исламске вјероисповијести. На попису 1948. опет су се муслимани изјаснили малтене исто”, каже он.

Селимовић је нагласио да када се нације проглашавају, говоримо о синтетичким нацијама, јер те нације немају историјско утемељење.

“Примјера ради, 1953. године од 18 савезних функционера муслимана 12 се изјаснило као Срби исламске вјероисповијести, а 6 као Југословени. Четири године касније у публикацији “Ко је ко”, од 171 муслимана функционера 62% су се изјаснили као Срби исламске вјероисповијести. Дакле, муслимани су већински држали до тог опредјељења да су Срби исламске вјероисповијести. Зато су комунисти тражили рјешење како то да сузбију”, истакао је Селимовић и констатовао да су, нажалост, и муслимани учествовали у разбијању Југославије, указујући да су муслиманске елите у Сарајеву 1993. године прогласиле тзв. бошњачку нацију, иако је термин Бошњак неприхватљив турски појам.

На крају, професор Селимовић је покушао да одговори на питање како се помирити.

“Ево неколико примјера. Кад је босански беговат одлучио да се побуни против турске власти, сав беговат је одлучио да устане на ноге и босанска војска на челу са капетаном Хусеином Гардашевићем кренула је на Косово са пјесмом да иду да освете Косово. То су подаци који су се крили. Ту пјесму је забиљежио и њемачки историчар Леополд Ранке. Додуше, тај покрет је био и класни, али је био и национални. Муслимани су жељели аутономију као и православни Срби. Друго, за вријеме Херцеговачког устанка било је доста муслимана. Он је показао да се православни и муслимани могу побунити заједно. Пола старјешина су били православци, а пола муслимани. Аустроугари су то хтјели да спријече. И 1908. године је такође било сарадње. Чак су муслимани из Пазара и Сјенице тражили од српске Владе пушке да се боре против Аустроугарске.

Све је то пропало само због једне ситуације – кад је турски султан у Првом свјетском рату прогласио џихад, а то је за муслимане вјернике јако крупна ствар. Речено им је да се као добровољци јављају у турску и аустроугарску војску, да ратују против сила Антанте. И, нажалост, велики број се одазвао.

Подсјећам да је било и доста муслимана са подручја Старе Рашке који су учествовали у одбрани Београда. У Другом свјетском рату 2,5% муслимана је учествовало у партизанима, а у јединицама ЈВуО 12,5%”, закључио је професор Селимовић у свом надахнутом излагању које је завриједило велику пажњу присутне публике.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: