Словеначки политичар Стевановић за ИН4С: Долазак европских парламентараца на протесте је гест империјализма
Зоран Стевановић је предсједник словеначке политичке партије Ресни.ца, која је основана 14. јануара 2021. године у Крању. Као некадашњи одборник у Скупштини града Крања, постао је препознатљив по организовању протеста против увођења мјера током пандемије, чиме је његова партија стекла значајну видљивост у јавности. Стевановић и његови сарадници наглашавају да се боре за истину, против корупције, за национални суверенитет и смањење јавног дуга. За данашње издање интервјуа је за портал ИН4С говорио о статусу деснице и конзервативних покрета у Европи и свијету, али и притиску који званични Брисел врши на суверене европске државе попут Србије.
У Европи, након дуге доминације неолибералне агенде, почиње раст конзервативних политичких покрета. Конзервативци су јако дуго били снажна, али тиха група у политичком дискурсу. Данас, ситуација је знатно другачија – конзервативци су дигли глас. Како Ви то тумачите? Зашто су конзервативци тако дуго били тихи и зашто су сада коначно проговорили? Вјерујете ли да је можда подјела на љевицу и десницу нестала и да сада имамо подјелу на глобалисте и антиглобалисте? Многи амерички конзервативци говоре да је пред нама чак и далеко дубља подјела, која је спиритуалне природе.
- То је природан процес. Људи су годинама трпјели либерални диктат, који се скривао иза флоскула о демократији, људским правима и прогресу. У стварности, то је била агенда корпорација, финансијских елита и бирократа, који су људе посматрали као потрошаче, а не као народе са својим идентитетом и традицијом. Конзервативци су дуго били тихи јер је било опасно говорити против главног наратива. Данас су дигли глас зато што су људи схватили да ће, ако наставе да ћуте, изгубити све – своју породицу, вјеру, културу, национални идентитет. То више није питање љевице и деснице – то је питање опстанка против глобализма. Подјела на љевицу и десницу је данас само димна завјеса. Реална подјела је између оних који служе глобалним центрима моћи и оних који бране интересе свог народа. Још дубље, то је и духовна подјела – између оних који вјерују у човјека као створење Божије и оних који човека своде на број у систему.
Како доживљавате политике неких од европских лидера који се мудро одупиру диктатима Брисела – попут Орбана, Вучића, Фица? Вјерујете ли да нас очекује све више таквих вођа или се бринете да ће глобалисти учинити све да до тога не дође?
- Ти лидери показују да постоји и други пут – да мала држава може да брани своје интересе. Ниједан није савршен, али свако од њих доказује да није потребно слијепо слиједити Брисел. Да, глобалисти ће учинити све да таквих примјера буде што мање – притисцима, уцјенама, медијским хајкама. Али мислим да је процес неповратан: што више елита гура у једном правцу, то ће више народа тражити лидере који ће рећи „доста“.
Европски парламентарци су били на протестима у Србији да подрже студентске блокаде? Највећи дио српске јавности доживио је то као директно мијешање у унутрашња питања суверене државе. Како Ви коментаришете такве догађаје? Вјерујете ли да се од српских власти тражило потпуно подређивање бриселском диктату?
- То није било подржавање студената – то је било показивање мишића. Када европски парламентарци дођу у другу земљу и директно подрже једну страну у унутрашњем политичком спору, то није демократија него империјализам. Порука је била јасна: „или ћете слушати Брисел или ћемо дестабилизовати вашу земљу“. То је недопустиво и показује колико је данашња ЕУ изгубила морални кредибилитет.








Perisustvo eu poslanika na protestu nije nikakav „GEST“, to je krivično delo i za to treba da odgovaraju. Da počnemo da nazivamo stvari pravim imenima da ne bismo postali još ludji i izvitopereniji nego što smo sad.
Ništa to što su konzervativci digli glas ako ne dignemo kuku i motiku.
Оваквим ставовима је увредио наше вође. Они упорно певају Оду радости и спремни су на све само да постану део ЕУ. Зашто је то тако? Одговор је само један. То су паре, јер им се отвара могућност да буду разни комесари и да буду добро плаћени.