(ВИДЕО) Русија у борби против коронавируса примењује „азијску варијанту“
Принтскрин
Коронавирус је прави стрес-тест. Он на делу, а не на речима, читавом свету показује и доказује који је управљачки систем ефикаснији. Док западне земље, у овом моменту, баш и не показују неки успех у борби са пандемијом, централизовани кинески управљачки систем ставио је вирус под контролу.
А шта је са Русијом?
Она је изабрала азијски пут и одлучила да укључи војску у борбу против вируса.
Различити приступи
Светска здравствена организација прогласила је прошле недеље пандемију и тиме признала да се коронавирус проширио на читаву Земљу. Неколико дана касније чули смо изјаву, да је Европа, – у којој је регистровано највише оболелих и умрлих – постала епицентар заразе, наравно ако изузмемо Кину. У Кини, где је вирус стављен под контролу, свакога дана око 3.000 људи напусти болницу. У Европи то није случај. У Италији сада има више заражених него што је било у Кини у јеку епидемије. Без обзира што европске земље убрзано затварају границе, поставља се питање да ли ће бити у стању да понове кинески успех?
Врло тешко. Централизовани систем управљања залог је кинеског успеха. Кина је у раној фази епидемије предузела мере од којих би се сваки Европљанин ужаснуо. Кинези су применили систем тоталне контроле који је Запад оштро критиковао. Такав систем омогућио је брзо проналажење оних који су контактирали са оболелим лицима, откривање оних који крше режим карантина, обраду огромне количине информација, идентификацију људи, чак и оних чије је лице било покривеном медицинском маском. Поређења ради, Јужној Кореји, где не постоји овакав систем, један оболели човек, који је већ ушао у историју под називом «Тридесет први пацијент», успео је да избегне контролу и зарази више од 1000 људи. У Јапану је много горе, тамо је један заражени намерно посећивао многољудна места и тако ширио вирус. Успели су да га зауставе тек када је све сам признао.
Западни приступ уопште није за поређење. Сједињене Државе, због бирократских кашњења, имају проблеме у изради тестова за коронавирус. Овај проблем није решен ни до дан данас.
Системи за тестирање
Кључни фактор у борби против епидемије је оперативно откривање заражених, а за то су потребни дијагностички тестови. Они не могу да се направе без вирусних сојева. Међутим, у Русији су први тестови били регистровани већ у фебруару. То је изузетно брзо јер се на регистрацију обично губи и до две године. Русија је за недељу дана већ тестирала око 20.000 док се масовна производња тестова тек очекује, међутим, већ је произведена њихова поједностављена верзија коју самостално могу да користе чак и у кућним условима. Тренутно су у фази израде налази неколико тестова различитих произвођача.
Армија на делу
Армија је у Кини дала огроман допринос у обуздавању епидемије: она је на улицама обезбеђивала јавни ред и мир, организовала прерасподелу и испоруке медицинских препарата Вухану, уступала војне болнице за цивилне потребе, а оно што је најважније, неколико хиљада војних лекара било је упућено да помогне цивилном персоналу. Без мобилизације армијског потенцијала била би немогућа борба против вируса.
A koliko bi naš vlada izdvojila da ne daj Bože dodje do epidemije. E moj Komnene. Zahvalini smo mi Gospodu i našim svecima što smo poštedjeni a ne tebi i pameti tvoje vlade.
Zahvali ti Senadu Begiću što smo (za sada) pošteđeni. A Gospod i sveci ti mogu pomoći taman koliko i raspored zvijezda ili gledanje u šoljicu kafe.
“Južna Koreja pokazuje šta treba da radi zemlja srednje veličine s demokratskim uređenjem. Oni su brzo povećali količinu testiranja, objasnili javnosti kako se sprovodi samoizolacija, zabranili velike skupove, ograničili putovanja i povećali kapacitet bolnica. Za to su namenili 30 milijardi vona (19 milijardi funti). Potvrdili su 6.593 slučaja, a dosad je umrlo samo 42 zaraženih – saopšteno je, doduše, da je samo 41 osoba ozdravila. Glavna strategija bila je brzo i efikasno testiranje. Otkrivanje i izolovanje blagih slučajeva usporava širenje bolesti i smanjuje broj stanovnika koji će se zaraziti. Društveno distanciranje – smanjivanje dodira među ljudima – može se postići zatvaranjem škola, univerziteta, javnog prevoza itd. i može smanjiti širenje neotkrivenih blagih slučajeva. Na taj način se izbegava da približno 20% težih slučajeva koji zahtevaju bolničko lečenje i 5% kritičnih slučajeva koji zahtevaju intenzivnu negu stignu u bolnice istovremeno ili u kratkom vremenskom periodu. Onda sredstva nisu opterećena i životi mogu biti spaseni.“
A koliko bi naš vlada izdvojila da ne daj Bože dodje do epidemije. E moj Komnene. Zahvalini smo mi Gospodu i našim svecima što smo poštedjeni a ne tebi i pameti tvoje vlade.
Postoji razlika između ta dva svijeta. Gledali smo kako kinezi mrežama love ljude po ulici, to je zaista nezamislivo u našem svijetu. Ta se razlika vidi i u našem regionu. Crna Gora se protiv zaraze bori pameću, a Srbija od ponedeljka kreće tenkovima.