Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ обиљежило вијек од побједе у Великом рату
1 min read
Удружење за заштиту ћирилице "Добрица Ерић" прославило вијек до ослобођења
Поводом 100 година од побједе у Великом рату као и прве наредбе у ослобођеном Београду издате 3. новембра 1918. године којом се враћа ћирилица на јавне натписе и сваку другу службену и приватну употребу, Удружење за одбрану ћирилице “Добрица Ерић” из Београда приредило је 19. октобра концерт српског појца Љубомира Љубе Манасијевића и његових пријатеља.
Концерт под називом „За Србију и слободу“ одржан је у Центру за културу “Влада Дивљан”.
Према ријечима организатора, у чије име се обратио потпредсједник Удружења Ћирилица Миодраг Којић, посјетиоци су имали ријетку привилегију да уживају у два и по сата музике, стихова и филмских записа којима су се оживјела сјећања на наше предке који су се борили и умирали, са Србијом, тим светим именом на уснама и дубоко у срцу, а учесници су својим изведбама, такође оживјели и дух ослободиоца српске престонице.
Док буде српске пјесме и игре, док буде ћирилице, биће и Срба, а док буде Срба биће и Србије“, поручио је Којић.
Након пјевачког друштва „Преображење“ у извођењу „Оче наш“, концерт је почео сплетом три пјесме са дворова Немањића које је приредио истакнути српски умјетник Љуба Манасијевић и његов ансамбл Сербија.
Ређали су се у низу бисери српске народне изворне и етно музике, пјесме „Изнад Истока и Запада“, „Балада о краљу Урошу и Јелени Анжујској“, „Призрен“, „Душанов град“, „Молитва за Србију“, „Востани Сербије“, а сам крај концерта био је посвећен сјећању на вријеме Великог рата, а Манасијевић је то најбоље представио пјесмама попут „Креће се лађа Француска“, „Марш на Дрину“, „Русијо мојс вољена“, „За Србију и слободу“ и неизбјежном „Тамо далеко“.
Захваљујући умјетницима попут Љубе Манасијевића, Срби су један од ријетких народа који с поносом могу рећи да је наша српска пјесма сама себи предак.