Trampov čovek u Moskvi

Piše: Biljana Mitrinović

Spoljnopolitički savetnik novoizabranog američkog predsednika je u Moskvi rekao da je siguran da će postojati nove mogućnosti za prevazilaženje zabluda i pogrešnog kursa koji je utvrđen povodom Ukrajine.

U vezi sa boravkom u Moskvi biznismena Kartera Pejdža, spoljnopolitičkog savetnika novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ovih dana je stvorena prava medijska intriga. Dok ruska politička elita predstavlja javnosti da ništa ne zna o tome i da uopšte nisu planirani susreti sa visokim političkim zvaničnicima, a svakako ne sa članovima predsednikove administracije, politički analitičari procenjuje da je savetnikov dolazak „ispipavanje terena“ i „pozitivan i ohrabrujući signal“.

„Njujork tajms“ je povodom njegovog boravka u Moskvi napisao da Pejdžove razvijene poslovne veze sa Rusijom nameću pretpostavku da bi on mogao da bude Trampov nezvanični čovek za vezu sa visokim zvaničnicima Kremlja.

Međutim, u Kremlju dosledno negiraju veze sa Pejdžom (kao što su to činili i letos prilikom njegovog boravka) i kažu da su o njegovom dolasku saznali, navodno, iz medija, kao i da ne znaju u kom je svojstvu došao: da li kao savetnik ili kao poslovan čovek koji odranije ima odlične poslovne veze sa Rusijom.

„Iskreno govoreći, nismo imali i nemamo nikakve kontakte i u ovom slučaju nema nikakvih planova“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odgovarajući novinarima na pitanje da li se planira sastanak Pejdža i nekog od predstavnika administracije Vladimira Putina.

Iz Ministarstva spoljnih poslova je takođe rečeno da sastanci za sada nisu planirani. Jedino je šef Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki ostavio mogućnost da bi moglo da dođe do susreta. Sam Pejdž je, kada je u četvrtak stigao u Moskvu, rekao da planira da ostane do utorka i da je došao zbog „nekoliko sastanaka sa ruskim biznismenima i političkim liderima“.

Međutim, Pejdž nije gubio vreme i samo posle 24 časa boravka u Moskvi mediji su preneli njegovu izjavu da je „nivo dezinformacija na kojima su se gradile odluke stranih igrača o Ukrajini i Krimu katastrofalan“, a događaje u Ukrajini i na Krimu od pre nekoliko godina je nazvao jednim od najstrahovitijih primera „lažnih vesti” u poslednje vreme. Ovom izjavom je u potpunosti podržao Trampovu najavu iz predizborne kampanje da bi razmotrio priznanje prisajedinjenja Krima Rusiji.

„Siguran sam da će postojati nove mogućnosti za prevazilaženje ovih zabluda i pogrešnog kursa koji je utvrđen prema Ukrajini”, rekao je juče Pejdž odgovarajući na pitanje da li smatra da će nova američka administracija sprovesti politiku priznanja ujedinjenja Krima i Rusije i kakvu ulogu će igrati ukrajinsko pitanje u politici Trampovog kabineta. On je juče i malo detaljnije objasnio svrhu svoje posete, rekavši da će mogućnost saradnje sa ruskim privatnim sektorom u najskorije vreme biti povoljnija i da on radi na velikom broju potencijalnih projekata u ovoj oblasti.

Pejdž (44) je jedan od najmlađih savetnika Donalda Trampa za spoljnu politiku, imenovan je još u martu dok se Tramp borio za nominaciju Republikanske stranke za predsedničkog kandidata. Osnivač je savetodavne kompanije za ulaganja „Global enerdži kapital”, ekspert je za energetiku i ekonomski razvoj, naročito u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i socijalističkog bloka u Istočnoj Evropi. Sarađivao je sa Savetom za međunarodne odnose, gde je vodio istraživačku grupu na području Kaspijskog mora. Od 2004. do 2007. godine Pejdž je radio u Moskvi u odeljenju investicione banke Meril Linč i bio je savetnik „Gasproma“.

Letos je održao predavanje u Ruskoj ekonomskoj školi i pred studentima i novinarima kritikovao američku politiku prema Rusiji. U jeku kampanje Trampove protivkandidatkinje Hilari Klinton da republikanski kandidat „radi za Ruse“ i da se oni mešaju u američke izbore preko „svog“ kandidata, američke obaveštajne službe su potvrdile da su pratile i proveravale Pejdžove aktivnosti i kontakte. Tada je iz Trampovog kabineta rečeno da on nije član njegovog izbornog štaba i da nemaju kontakte s njim, a sam Pejdž je demantovao da su ga pratili i nazvao tu kampanju lovom na veštice.

„Odnosi Rusije i SAD su osuđeni na propast ukoliko Tramp i njegov ruski kolega Vladimir Putin ne uspostave odnose koji su bazirani na poverenju”, rekao je nedavno Pejdž u intervjuu za „Sputnjik”, dodavši da je sve osuđeno na propast ukoliko Tramp i Putin poverenje ne uspeju da realizuju na ličnom nivou.

Zato ruski analitičari smatraju da Pejdžova poseta Moskvi znači da su SAD zainteresovane za uspostavljanje kontakata i dijaloga sa Rusijom i očekuju da će savetnik novoizabranog predsednika u Moskvi „izneti Trampov stav prema Rusiji” i utvrditi konkretne načine saradnje. Ruski mediji pišu da se veoma retko dešava da pomoćnici predsednika putuju u neku zemlju pre stupanja na dužnost i da se to obično događa u situaciji kada su odnosi dveju zemalja veoma loši i kada je neophodno uspostaviti dijalog. Zato se dolazak Pejdža smatra pozitivnim signalom.

„Mislim da će se on pre svega sastati sa starim poslovnim partnerima, akcionarima ’Gasproma’ i ’Rosnjefta’. Pejdž ima i dobre privatne odnose sa šefom ’Rosnjefta’ Igorom Sečinom i sa rukovodstvom ’Gasproma’. Stoga, mislim da je u centru njegove pažnje upravo saradnja sa najvećim ruskim kompanijama”, smatra politički analitičar Aleksandar Kubiškin, profesor na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu.

On je za „Sputnjik” istakao da Pejdža smatra jednim od najkompetentnijih američkih stručnjaka za Rusiju.

„Mislim da na taj način SAD ’ispipavaju teren’ i da je Pejdž došao da vidi kakva je situacija u ruskom biznisu, ekonomiji i da uspostavi kontakte”, kaže Kubiškin i dodaje da bi posle Pejdžove posete Moskvi budućnost rusko-američkih odnosa mogla da postane jasnija.

„Čini mi se da je ova poseta dokaz da Tramp ima veoma fleksibilan pristup u uspostavljanju bilateralnih odnosa. Podsetio bih da do marta ove godine, kada je Tramp imenovao Pejdža za savetnika, oni uopšte nisu bili u kontaktu. Stoga, Pejdž nije ’Trampov čovek’, on je pragmatičan stručnjak, koji bi, prema Trampovom mišljenju, mogao da pomogne novoj administraciji u razvoju odnosa sa Moskvom”, zaključio je Kubiškin.