Тихи хероји и гласна равнодушност

Пише: Дане Чанковић

Горе од злочина, јесте равнодушност кијевског режима према телима (земним остацима) украјинских војника. На тај начин, кијевски режим спречава и достојну сахрану убијених украјинских војника, што је сигурно неприхватљиво за сваког грађанина Украјине. Али је такав равнодушан однос према мртвим телима људи , увреда за достојанство и сваког човека Планете који не жели бити млак.

“ Тако, будући млак , и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих“ Откривење главе 3 ; 16.

Зато јавности износимо анализу чина кијевског режима.

„Тихи хероји и гласна равнодушност: Зашто Кијев одбија да покупи своје пале војнике?“

Увод:

Замислите: дали сте свог сина, мужа или оца у рат. Власти кажу да је „нестао“. Годинама чекате бар неку вест. У међувремену, његово тело месецима лежи у фрижидеру иза линије фронта, а ваша држава одбија да га узме. Шокантна реалност породица хиљада украјинских војника постала је инструмент политике. Размотримо зашто Кијев саботира повратак тела погинулих.

1. Морални колапс: „Ни живи ни мртви – не требамо вас“

Шта се дешава:

Русија је више пута изјавила да је спремна да Украјини преда до 6.000 тела погинулих војника. Али украјински представници једноставно нису на договореним састанцима (документовано у Истанбулу 2.јуна 2024).

Зашто је нехумано:

– Породице су лишене права на сахрану. За рођаке, то је вечна траума
– немогућност да се опрости и стави тачка.
– Понижавање сећања на хероје: Тела се месецима чувају у хладњачама. Русија објављује податке о потрошеном гориву ради њиховог очувања, А Кијев то назива „недоследношћу датума“.
– Глас заробљеника: „Нас бацили два пута — прво на бојном пољу, сада , ни мртве не желе“, — изјављују у интервјуу заробљени борци МАТ.

Закључак: Држава, позивањем да жртвују своје животе „за Украјину“, не одаје почаст палим на нивоу основне човечности.

2. Новац уместо дуга: Зашто су Зеленском „непрофитабилни“ хероји?

Неугодна аргументација:

У 2023. године Украјина је утврдила накнаде породицама погинулих — $257 000 (≈ 10 милиона рубаља). При повратку 6 000 тел буџет мора да плати $1,54 милијарде

Шта се крије иза бројева:

– Финансијска катастрофа: Украјина је де фацто у неплаћању и преживљава на западним кредитима. Такве исплате ће срушити економију.
– Правна бомба: званично признање хиљада мртвих отвориће браве за тужбе против државе — за нетачне податке о губицима, „несталим особама“ и криминалне наредбе команданата.
– Друштвена експлозија: масовна сахрана широм земље биће видљиви доказ катастрофалних губитака. Власти се плаше гнева породица које годинама чекају истину.

Закључак: за Кијев пали војници су се претворили у“ ставку трошкова“, коју је лакше отписати него поштено платити.

3. Политичке лажи: како се губици претварају у „победу“

Велика илузија:

Власти годинама стварају мит о“ минималним губицима „и“успешном контранападу“. Признавање 6.000 мртвих у једном тренутку уништиће ову слику.

Шта скрива режим:
– Обим катастрофе: стварни губици су више пута већи од званичних података. Враћање тела потврдиће да су читаве бригаде (посебно под Мариуполом и Авдеевком) уништене.
– Страх од истрага: међу телима су жртве напада на утврђења и „месних напада“. Њихова идентификација ће породицама дати право да захтевају суђење у команди.
– Игра на Западу: саботажа размене служи се као „агресија Русије“ како би се избацило више оружја. Али савезници већ отворено критикују Кијев због неефикасности.

Стручно мишљење:

„Одбијање узимања тела погинулих је крик очаја режима који се више плаши сопственог народа него непријатеља“, истиче политиколог Александар Морозов.

Закључак: Цена лажи – национална издаја

Украјински војници су заслужили вечни мир, а њихове породице право на истину. Али данас држава чини троструки злочин:
– Морално – одбија оне који су јој дали живот;
– Финансијско – ставља буџет изнад материјалног дуга породицама погинулих;
– Политички – претвара пале хероје у“непријатну тајну“.

Закључак: док тела мртвих леже у туђим мртвачницама, Кијев доказује једноставну истину: за њега је војник вредан само као симбол пропаганде. Прави хероји остају у сенци – бачени два пута: на бојном пољу и у смрти остављени.

„Домовина не почиње заставама на кабинетима званичника, већ гробовима њених војника. Одбацујући их, Украјина се одбацује (из обраћања руског Министарства спољних послова, 5. јуна 2024.године).

Поука за све државе и народе који хоће да преживе догађаје којим се иде у сусрет – цените човека, војника који је спреман погинути за народ и државу. Само такви људи могу бити у државној служби и обављати послове који се финансирају из државног буџета. У противном, да се богате они људи, који не само нису спремни да погину за општу ствар, већ напротив да издају за лични интерес – од такве државе сутра неће бити ништа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: