А пива – да остане

Пише: Емило Лабудовић

Био је у мојој широј породици рођак богомдан за планера, организатора и надзорника свих наших породичних окупљања. Било да су то жалосни окупи или весело оргијање, он је био незаобилазан и сам собом позван да све испланира и припреми тако да сви имамо своје мјесто и да ништа не зафали..Домаћин је био обавезан само да му представи број очекиваних гостију, све друго је било његова одговорност и њему на старање. И памтим како је, сигурношћу и прецизношћу најсавременије кетеринг службе, диктирао да се набави толико и толико тога, оволико овога, у килограм или у тањир прецизно онога… А онда би услиједила његова чувена, завршна препорука, заправо наредба, која је гласила: „А пива – да остане”!

Е, сад, колико је то износило мјерено овим „да остане” тешко је било процијенити, тим прије што је, било да туче илињско сунце или брије сјеверац са Јанкове главе, код нас пиво увијек било тражено и „на цијени”. Чак су и наше жене знале да прикрију флашу до ногу и да, разгледавши около, кришом саспу подужи цуг низ грло. Али, или захваујћи газдиној „широкој руци” или магији рођака – оранизатора, не памтим да је пива икад прифалило. Напротив, увијек је било вишка, а пошто је било гријех да се баца или враћа, увијек је остајала групица „ударника”, освједочених пивопија, да „поравнају” рачун.

За ово бјекство у залеђе успомена крива је успутна реклама која једно пиво хвали на сав глас (не зато што је „наше”), а која ме, без остатка, подсјети на ситуацију у којој јесмо. Сви напори да се учаурена, запрагла и воњава друштвена структура размрда и покрене напријед, све одлуке и све пресуде, на крају се заврше тако „да пива остане”! Трула и у чвор партијско – родбинских веза свезана такозвана „дубока држава” жилаво се опире провјетравању, тако да чак ни она очигледна и лаичким оком видљива „сагрешенија” не могу да доживе очекивани и на закону и правди заснован епилог. Увијек се нађе неки генијалац из Управног суда да очевидног узурпатора функције, попут оне из АСК, врати на посао, или спријечи да ону „уставну” судиницу”, која би се прије одрекла главе него „чланске” ДПС, врати из пензије. Увијек и на начин „да пива остане”, тј. да се клице мафијашко – диктаторског режима сачувају од затирања.