Домобран ФЦЈК Батрићевић најављује борбу: Хоће да нас угасе јер бранимо црногорске интересе и ЕУ пут
1 min read
Бобан Батрићевић, фото: РТЦГ
Не знам постоји ли у ових пет година нападанија и угроженија институција у Црној Гори него што је случај са Факултетом за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК) којем се константно оспорава рад, само зато што има критичку перцепцију власти и што брани националне интересе Црне Горе, њеног грађанског уређења, еуроатлантске агенде, те опстанак црногорске нације, казао је Бобан Батрићевић, предсједник Управног одбора ФЦЈК, преносе Вијести.
“Дубоко сам забринут потезом Владе Црне Горе да не дозволи упис нове студентске генерације на Факултет за црногорски језик и књижевност. То је крајње чудна и упитна одлука која намеће неколико питања: Да ли Влада жели да угаси Факултет за црногорски језик и књижевност? Да ли Влада фаворизује Универзитет Црне Горе у односу на ФЦЈК, будући да је одлуку о упису нове генерације УЦГ усвојила без расправе? Да ли одређени елементи у Влади попут ЗБЦГ, Демократа и СНП, иначе препознати као негатори црногорскога језика и црногорске националне књижевности, спроводе агенду ликвидације државних институција с црногорским префиксом? До када ће студенти и запошљени на ФЦЈК трпјети притиске и демонизацију од стране Владе? Како Влада која за себе каже да је “фронт-руннер” ЕУ интеграција мисли напредовати у том процесу кад гуши академске слободе?”, навео је Батрићевић у саопштењу достављеном медијима.
Он је казао да ово пита као неко ко већ годинама представља институцију која је, како тврди, стална мета напада власти и провладиних медија.
“На крају желим поручити, ми капитулирати нећемо – не можемо то урадити због историје коју проучавамо и штитимо од заборава, због сјећања на Божићне устанике, јунаке с Неретве и Сутјеске, свих оних људи који су деведесетих година прошлог вијека чували образ Црној Гори кроз антиратни покрет, на крају, не можемо због оних који су 2006. осамосталили ову земљу, а понајвише ради оних који себе виде као студенте ФЦЈК. Бранићемо наша права свим демократским средствима и побиједити. Јер ми се боримо против зла којему ви служите”, закључио је Батрићевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A ,mrš! Tranjo!
За оне који ће коментарисати мој став, одмах да кажем да сам Србин и да говорим српским језиком.
Ова владина одлука је, ипак, крајње погрешна и не води смиривању политичких и друштвених тензија у Црној Гори. Као неко ко је стекао завидно филолошко образовање лично сматрам да је црногорски језик пар екселанс политичко питање, а не лингвистичко. Међутим, управо због тога, људима који су декларисани као национални Црногорци не треба бранити оно на што они имају право. Институционално катедра на Цетињу има право на финансирање и њено укидање је могуће само кроз измјене важећег законодавства. Једино на тај начин се може обезбиједити легимитет и равноправност језичких заједница у Црној Гори. Поготово јер је она дефинисана и установљена као грађанска држава.
Подједнако као што је крајње спорно одбијање дијела јавности да српски језик буде службени језик у Црној Гори, поред црногорског, је спорно гасити научну институцију која заступа, промовише и научно фундира интересе оног дијела грађана који се изјашњавају као Црногорци.
То ће, бојим се, угасити и оно мало шанси за друштвени и политички дијалог.
Умјесто тога требало је законски или предвидјети спајање катедри за црногорски језик и књижевност, оне у Никшићу и оне на Цетињу или су српски представници у Влади Црне Горе требали да затраже оснивање самосталне катедре за српски језик и књижевност у Подгорици, која би била финансирана под истим условима и на исти начин као и она за црногорски језик на Цетињу.
Овакав модел рјешавања, с обзиром да су научне и културне институције у Црној Гори већином у служби једног дијела грађана, оног који се изјашњава као Црногорци, треба примјењивати и када је у питању академија наука, Црногорско народно позориште, Матица црногорска, и све друге.
Једино на тај начин може се гарантовати једнак приступ и уважавање свих грађана без обзира како се национално изјашњавали. Овако новац свих пореских обвезника одлази на финансирање и њима супротних и туђих националних институција.
Још једном понављам, гашење Факултета за црногорски језик и књижевност није пут рјешавања нагомиланих друштвених тензија.
Чекало се скоро један век да би Русија вратила у свој дом руске територије које су бољшевици поклонили тако званим украјинцима, тек сада се спроводи чистка, имаћемо кад тад исти случај са усташком ЦГ.
Ko је ова људска МИНИЈАТУРА.