Srpsko državljanstvo i restriktivna politika Crne Gore
Beograd ima liberalnu politiku prema dvojnom državljanstvu. To je jedan od razloga što sve više građana Republike Srpske hoće da isti status imaju i u Srbiji. Razlozi su praktični, ali sa političkom porukom vezivanja za maticu, kažu stručnjaci.
Zajedničko za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu su ljudi – građani sa dvojnim državljanstvom. I njih je sve više. Prema podacima konzulata u Banjaluci – od 2005. godine srpsko državljanstvo tražilo je 50.000 ljudi, pasoš njih 5.000.
„Primetan je trend povećanja broja zahteva za oko 20 odsto u odnosu na 2016. godinu, koja je u tom smislu bila rekordna,“ kaže generalni konzul Srbije u Banjaluci Vladimir Nikolić.
Obrazloženje – posao, sport, umetnost. Najviše građana, međutim, navodi lične razloge.
„Ima i onih patriotskih razloga gde ljudi jednostavno žele, ali i vrlo praktičnih gde ljudi rešavaju imovinska pravna zdravstvena i sva ostala pitanja iz hiljade razloga sa obe strane Drine i doživljavaju kao svoje oboje“, kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Lejla Šešić.
Procedura je jednostavna i besplatna, ali traje godinu do dve. Za Ministarstvo u Banjaluci važno je da se prvobitnog državljanstva ne odriču.
„Mi imamo i drugi slučaj državljana Srbije da traže državljanstvo Republike Srpske iz istih ovih razloga udaju se, žene su ovde zasnovali porodice, da bi radili završili neku papirologiju, olakšava im a ne smeta“, kaže Lejla Šešić.
Srbija već deceniju ima zakon o dvojnom državljanstvu. Beograd i Sarajevo oko tog pitanja lako su se dogovorili. Sa Republikom Srpskom potpisan je i Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama.
„Mi kao zemlja sa dvojnim držaljanstvom sa puno Srba koji su ostali nakon raspada Jugoslavije omogućili smo našim ljudima da dođu do dvojnog državljanstva što za njih ima simbolički značaj i konkretne mogućnosti koju praktikuje svaka država u sličnoj situaciji, recimo Mađarska pa i Hrvatska“, kaže Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.
Osim simboličkog i praktičnog, dvojno državljantsvo ima i jaku političku poruku. Mađarska je u tome u regionu otišla najdalje.
„Viktor Orban je 2010. kada je ponovo preuzeo vlast prvi zakon prva mera koja je doneta u parlamentu je bila donošenje zakona o dvojnom državljanstvu i to ima izuzetno značajnu političku poruku vezivanja ljudi“, kaže Đurković.
Građani Srbije mogu da postanu i državljani više od 150 država. U komšiluku, restriktivnu politiku ima jedino Crna Gora koja zabranjuje pasoš druge države.
…kažu da su svi Srbi „prekodrinski“, zajednička osobina
…“Treba razjasniti i to da je „kiparski model“ samo šifra, skraćenica prilagođena današnjim medijima i njihovim sve nestrpljivijim konzumentima. Skoro svi znaju da je Kipar podeljen posle turske invazije pre više od 40 godina. To je zgodna analogija, da se maksimalno skrati objašnjavanje najvećem broju ljudi. Jedino je još Vučiću potrebno razjašnjenje da li su tu Srbi analogni Turcima, koji su izvršili (još jednu) nelegalnu vojnu agresiju, ili Grcima, žrtvama agresije. Ogromnoj većini normalnog sveta je jasno da je Kipar šifra za konflikt koji je zamrznut ne zato što je to bio izvorni cilj obe strane, već zato što nijedna od strana ne želi da odustane od svog cilja. Odnosno, ne želi da odustane od svoje borbe. Druga stvar su objektivne istorijske okolnosti po kojim ni jedna od strana nije dovoljno jaka da trajno nametne svoj model, odnosno cilj. Nije ni prvi ni poslednji put u istoriji. Ali to ne znači da ijedna od te dve strane ne radi ili se ne nada tome da jednog dana bude dovoljno jaka da pobedi, odnosno prevagne. Dakle, zamrznuti sukob niti je „neborben“, niti je statičan. Naprotiv. On je mobilišući za one koji smeju i koji, stoga, i mogu, da parafraziramo izreku Vojvode Mišića koja krasi zgradu bombardovanog Generalštaba, odmah preko puta kapitulanata koji sede u Nemanjinoj 11…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/cim-vucicu-smeta-kiparski-model-mora-da-je-dobar/
…“Ono što izaziva revolt nije toliko bezobrazni nemački pokušaj istoriografskog revizionizma Prvog svetskog rata, koliko poltronsko i autošovinističko prihvatanje te revizije od strane novinarke Politike. Ona ne samo da Gervartu, na njegovo „otkriće“ da su „etničko čišćenje“ zapravo izmislile „nacionalne države“ (postimperije) posle Prvog svetskog rata, postavlja pitanje „Da li je (ovaj način razmišljanja) prisutan i danas ako se čuje da Srbija i Kosovo razmišljaju da razmene teritorije“ – pazite: Srbija i Kosovo da „razmene teritorije“!? – nego ni rečju nije u stanju da odgovori na svemirsku laž Gervarta i revizionističke nemačke istoriografije kako je „Osmansko carstvo sve do svog kraja gajilo ideju da različiti narodi mogu živeti zajedno“.
Zanimljivo je da je upravo Politika, u aprilu 2017, kao dodatak štampala doktorsku disertaciju Ive Andrića (videti ovde), u kojoj se lepo opisuje kako je izgledala ta osmanlijska „ideja suživota“: „Kao jedini regulator ličnog, društvenog, materijalnog i duhovnog života u zemljama koje su Turci osvojili“, piše Andrić, „važio je islam“, tj. „Kanun-i-raja (zbirka zakona za raju)“. Evo nekih odredbi:
„01 Hrišćani i Jevreji ne smeju u pokorenim zemljama podizati manastire, crkve i isposnice.
02 Oni ne smeju popravljati svoje crkve.
03 Oni koji stanuju u susedstvu muslimana, svoje kuće mogu popravljati jedino u slučaju preke potrebe.
05 Svim strancima-namernicima ukazivaće tri dana gostoprimstvo.
10 Prema muslimanima ponašaće se sa poštovanjem, ustajaće prilikom njihovog ulaska i prepuštaće im počasno mesto bez gunđanja.
11 U pogledu odeće i obuće ne smeju se nositi kao muslimani.
13 Ne smeju jahati osedlanog konja, nositi sablju niti drugo oružje, ni u kući ni van nje.
14 Ne smeju prodavati vino niti nositi dugu kosu.
15 Ne smeju svoje ime utisnuti u prsten sa pečatom.
16 Ne smeju nositi širok pojas.
17 Izvan svojih kuća ne smeju javno nositi ni krst ni svoje sveto pismo.
18 U svojim kućama ne smeju glasno i snažno zvoniti, već jedino umereno.
19 U njima (mogu) samo poluglasno da pevaju.
20 Smeju samo tiho da se mole za pokojnike.
21 Muslimani mogu da oru i da seju po hrišćanskim grobljima ako više ne služe za sahranjivanje.
Hrišćani su pri susretu sa muslimanom morali da sjašu i da ukraj puta sačekaju dok ovaj ne prođe i tek tada su smeli ponovo da uzjašu i da nastave put“.
Dobro, možda Politikina novinarka koja je mirno saslušala tvrdnju Roberta Gervarta kako je „Osmansko carstvo gajilo ideju da različiti narodi mogu živeti zajedno“ nije čitala dodatak Politike iz aprila 2017. godine. Ali, jamačno je čula za đakona Avakuma, koga su ti isti „tolerantni“ i „multikulti“ Turci nabili na kolac u Beogradu 1814. godine.
E, kakva je to samo bila „tolerancija“ i „ideja suživota različitih naroda“! Usred Evrope Betovena, Bajrona i Tarnera, negde od Stambol kapije (današnjeg Narodnog pozorišta), pa sve do Batli džamije (današnje Narodne skupštine) stojalo je, te 1814, kolje s mnogobrojnim hrišćanima koji su se satima i u samrtnom ropcu koprcali, dok su im izgladneli psi odgrizali nožne prste (ovde). Baš lepa ilustracija Gervartovog opisa tolerantnog i multikulti Osmanskog carstva!…“
a Alija & sin,
…“Sa njegovog subjektivnog stanovišta, koje je vješto prikrivao, cilj nisu bili ni stranka, ni nacija, ni država, ni entitet niti međunarodno priznanje, izuzev jedino u funkciji glavnog cilja…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uprkos-svemu-da-li-je-alija-izetbegovic-bio-uspjesan-lider/
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/sacuvati-se-od-lazi/
http://www.pravoslavie.ru/srpska/print89289.htm
A, Staljin…,
Kak-to inostrannыe korrespondentы sprosili Stalina:
– Počemu na gerbe Armenii izobražena gora Ararat, vedь ona ne nahoditsя na territorii Armenii?
Stalin otvetil:
– Na gerbe Turcii izobražen polumesяc, a vedь on tože ne nahoditsя na territorii Turcii.
…“I to je problem – mejnstrim mediji sve slabije rade svoj posao informisanja. Čitalac je zasut lavinom dezinformacija i štetnih laži. Profesionalni standardi padaju, ali i otpornost publike na manipulaciju, smišljenu dezorijentaciju i na prevaru. Srbija kao polukolonijalno društvo posebno je podložno ovoj vrsti supresije…“
Lane
https://www.youtube.com/watch?v=6lFRDouQQv8
let them go… (…“nek se ćeliće…“) u Siriji, trebaće
…“NATO se nije trudio da pridobije Srbe. Nakon prvog ozbiljnijeg terorističkog napada u BiH (dizanje u vazduh policijske stanice u Bugojnu) načelnik NATO štaba u Sarajevu u javnom istupu je iznio da se nije radilo o terorističkom činu i da je terorizam kvalifikacija kojoj nema mjesta. To je bilo potpuno u koliziji sa ocjenama koje su o napadu u Bugojnu iznijeli direktor Federalnog MUP-a i direktor SIPA, te je stav NATO još više čudio. NATO je sve do terorističkog napada na američku ambasadu u Sarajevu o terorističkoj prijetnji u BiH govorio s potcjenjivanjem i omalovažavanjem. Zašto NATO ne napravi akciju ili na bilo koji način ne pomogne gašenju mreže paradžemata koji predstavljaju terorističku infrastrukturu? Zašto ništa nije učinio kako bi se spriječio odlazak bosanskih mladića na sirijsko ratište? Posljednja antiteroristička akcija koju je NATO izveo bila je neposredno nakon završetka rata kada su snage IFORA izvele desant na teroristički kamp u Pogorelici kod Fojnice, nakon čega su naložile smjenu ministra odbrane Federacije BiH i direktora AID-a, bošnjačke tajne službe…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/referendum-srpske-o-nato-da-jos-ove-jeseni/
O zaostalosti, Matija Bećković
Zaostalost je postala jedna vrsta mode. Pomodno je i popularno biti
zaostao… Civilizovani sa zavišću gledaju na zaostale. Zaostali su postali
nosioci napretka, sinonim zdravlja, avangarde.
Iz zaostalosti se ne može nazad. Zaostalost zna samo za napred. Danas
samo zaostalost može da korača krupnim koracima.
Jedino zaostali imaju budućnost.
Samo još gladni imaju nade da će biti siti. Siti su već siti.
Kao što pocepani imaju lepši san od elegantnih, samo još porobljeni
mogu sanjati slobodu.
Otuda superiornost zaostalih leži na čvrstim osnovama. Njihova
budućnost je sasvim izvesna. Od istorije civilizovanih oni će krojiti sebi
budućnost. Nemaju razloga da ponavljaju očigledne greške i gluposti.
Gladni i bosi, puni snova, nade i snage, zaostali će tek doživeti
nostalgične trenutke naše lepe prošlosti. Naše najlepše uspomene tek
treba da budu njihova stvarnost.
Njihovoj dokolici nije potrebna naučna fantastika. Oni sanjaju viljuške,
točkove, pegle, prve novine, pronalazak filma, radija i televizije.
Oni su gladni naše sitosti.
Divnog li uzbuđenja, veličanstvene li gladi i radoznalosti.
Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!
Blago još uvek željnima pravde, slobode i jednakosti! Jedino oni imaju za
šta i živeti i umreti. Jedino će još oni biti hrabri, časni, slavljeni. Oni
će tek imati svoje pesnike!
Poučeni iskustvom već sitih i civilizovanih, oni će podizati blistavije
revolucije i voditi spektakularnije ratove.
Njihov Napoleon biće viši. Njihov Aleksandar Makedonski živeće duže.
Njihov Brut neće ubiti Cezara.
Teško onima koji su na cilju. Oni su bez cilja. Oni koji su ostvarili svoje
snove, nemaju više šta sanjati. Slobodni će trunuti u nepromenljivosti
slobode. Siti sreće, oni će se okrenuti nesreći.
Tako, dok ideal primitivnih ostaje dobro, emancipovani blazirano traže
promenu u zlu.
Civilizovani pune svoja groblja samoubicama, zaostali – gladnima.
Siti bi hteli da doviknu gladnima, da nije sva sreća ni u sitosti, ali ih
gladni ne čuju. Odeveni se skidaju, postaju nudisti, a goli kradu njihova odela,
hladno im je i željni su elegancije.
Zaostali svaki zalogaj proglašavaju praznikom, svaki dan korakom ka
sreći.
Civilizovani gledaju zaostale na malim i velikim ekranima, ne mogu da
se načude toj hladnokrvnosti koja nikuda ne vodi. Kaju se za svoju radoznalost
i nestrpljenje, rado bi iz gledališta utrčali na teren da sami sudeluju u
igri. Međutim, kasno je. Svako samo jedanput prolazi svoj put. Unazad se ništa
ne može ispravljati. Unapred može, i to će zaostali učiniti.
Budimo dobri sa zaostalima, možda će nam pokloniti koji zalogaj svoje
gladi i koji gutljaj svoje žeđi.
….“Nemoguće je ne uvažavati ljude koji čuvaju svoju porodicu, pomažu jedni drugima, poklanjaju se Bogu u Duhu i istini, poštuju svog suseda i jedu pošteno zarađeni hleb. Ali je zato moguće gnušati se onih koji ništa od toga ne rade. I tada njihova zemlja polako i neprimetno prestaje da bude njihova….“, iz besede protojereja Andreja Tkačova
http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm
ovaj čovek je ideolog, finansiran od Saudijaca, od vrste „veoma surovih ljudi, ali ti ljudi nisu ni glupi ni primitivni, nisu gluplji od vas, i tujoš nije sasvim jasno ko će koga iskoristiti za svoje ciljeve….“, kako je V.V. u obraćanju u UN poručio Zapadu koji ih je uobličio kao ekstremističke grupacije i drži ih u sopstvenoj službi manipulišući njima u pokušaju korištenja za sopstvene političke ciljeve, u nadi da će se kasnije obračunati s njima, prosto- da će biti likvidirani…
https://www.youtube.com/watch?v=qahirSQ0fPI
…Esli draka neizbežna, bitь nado pervыm, Putin V. V.
https://www.youtube.com/watch?v=z_RgaOvgpSY
Putin V.V. u UN
https://www.youtube.com/watch?v=zpbJrWNxAIk