Спреман руско-индијски војни „уговор века“?
1 min readИндијски лист The Tribune објавио је да су Москва и Делхи усагласили уговор око експериментално-конструкционих радова на ловцу петог покољења FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft). Овај авион је извозна, двоседна варијанта руског ловца новог покољења Т-50 ПАК ФА (перспективни авијацијски комплекс фронтовског ваздухопловства), који је креиран специјално за индијске војно-ваздушне снаге.
Раније 2010. године био је потписан уговор за нацртно пројектовање FGFA (те исте године први лет је обавио прототип руске варијанте ловца) у вредности од 295 милиона долара. После тога почеле су компликације – у индијској штампи су се појавиле најразличитије изјаве и саопштења извора из владе и армије, често са критиком пројекта, док се уговор за следећу фазу разраде није потписивао. Да ли су проблеми разрешени? Покушајмо да схватимо ову компликовану ситуацију.
Индија „тврди пазар“ до краја
Као што смо горе приметили, FGFA је за индијске захтеве адаптирана извозна верзија ловца петог покољења Т-50 ПАК ФА. Поред тога, планира се, да се овај авион испоручује и другим купцима.
За FGFA Индија је почела да износи прве приговоре још 2013. године, фактички у тренутку када се завршавало нацртно пројектовање апарата. Највише је критици био подвргнут мотор Ал-41Ф1, који по мишљењу Делхија, није имао довољну вучу. Такође је речено да радиолокациона станица не одговара предвиђеним карактеристикама, као и да је радиолокациона прикривеност авиона недовољна.
Истине ради, треба нагласити да се мотор Ал-41Ф1 не планира за дугорочно коришћење ни на руским ПАК ФА – он је привремена замена за мотор „друге генерације“ који се налази у фази разраде, и који ће заиста у пуној мери да одговара критеријумима петог покољења.
Ипак, сви остали приговори, по свој прилици, носе у себи више елемент ценкања, него што имају реалну подлогу – Индија увек веома агресивно тргује приликом потписивања било каквог војног уговора. И треба рећи да је Делхи постигао своје циљеве – вредност уговора за експериментално-конструкционе радове је смањена за отприлике 40% у поређењу са првобитном понудом, и сада износи по четири милијарде долара за сваку страну.
Поред тога, Индија је успела да постигне још једну преференцију – она ће сада да производи око 40% елемената авиона, мада се раније говорило о свега 25%. Делхи се увек труди да максимално локализује производњу на властитој територији и да добије технологије.
