Спалили му децу јер није одао своје људе: Заборављени херој Топличког устанка – Димитрије Беговић

Димитрије Беговић
Поручник Димитрије Беговић је за време Топличком устанка био командант Јабланичког комитског одреда и важио је за једног од најспособнијих комитских војвода.
Гонећи његов одред, бугарски окупатори су му 23. марта 1917. године послали тајно писмо у којем је стајало да му гарантују живот и слободу уколико преда свој одред. У супротном, запретили су да ће му убити трудну жену и четворо деце.
Након тешке ноћи у размишљању, Беговић је послао одговор у којем је рекао да су и његове комите нечија деца и да их не може предати, ма по коју цену: „Убили сте на хиљаде чланова породица комита, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати. Српски официр се не предаје.”
Након тога, бугарски окупатори су Беговићевој жени распорили стомак у седмом месецу трудноће и извадили мушко дете, које су набили на бајонет. Потом су њу и четворо деце ставили у појату (оставу за сено) и живе запалили. У пламену су се деца скупила око мајке и снажно је загрлила, тако снажно да након смрти њихове лешеве више нису могли да раздвоје, па су их сахранили у заједничку гробницу у селу Гајтан.
Пошто је један бивши комита открио Бугарима да се Беговић са својом групом крије на Радан планини, они су га опколили и напали у јутро 13. јануара 1918. године. Схвативши да излаза нема, по старом комитском обичају је наредио јуриш на све стране, па ко успе да се извуче из обруча. Он је остао са мањом групом да пружа отпор, до последњег метка, а чак је и рањен.
Позван да се преда, довикнуо је да је спреман на предају. Бугарски официри су кренули хитро ка њему, желећи да буду баш они ти који ће заробити чувеног војводу и за то добити новчану награду, виши чин и одсуство. Беговић је изашао пред њих са подигнутим рукама, али је у шињелу држао две одшрафљене бомбе. Када су му пришли довољно близу, активирао је бомбе и са собом у смрт одвео два бугарска официра.
Остали бугарски официри који су се ту затекли, били су толико бесни да су му одсекли главу, натакли је на колац и носили по српским селима.
да, да, Бугарима веровати… убили би их све и да се предао, и његову породицу и одред…
PRIDRUZUJEM SE KAO PONOSNA UNUKA DJEDE SOLUNSKOG DOBROVOLJCA KOJI JE PREZIVIO,A NJEGOV RODJENI BRAT ISTO DOBROVOLJAC JE TAMO KOSTI OSTAVIO.TADA SU SRBI BILI JEDINSTVENI U BORBI ZA SRPSTVO,A NOVOPECENI MONTENEGRINI NEGIRAJU SLAVNU ISTORIJU,ODRICU SE SVOJIH KORIJENA…SLAVA I VJECNA HVALA SLAVNIM PRECIMA,MI ZNAMO KO SMO…ZATO NAS TOLIKO NAPADAJU OVI CIJI SU PRECI BILI NA STRANI OKUPATORA,A SAD SU NEKAKVI GRADJANISTI…
Прије пар година умро последњи живи учесник устанка Копривица из Бањана. Слава јунацима.
Lijepo bi bilo napisati nešto o Mašanu Stojoviću velikom srpskom junaku porijeklom iz Martinica upravo tokom topličkog ustanka
Sa ponosom isticem da su okosnicu Toplickog gvozdenog puka cinili doseljenici u ove krajeve, iz Crne Gore I Sjenickog kraja I sa sobom doneli slobodarski duh, junastvo, I rodoljublje.O ovim junacima treba povremeno pisati e da bi se negova slobodarski duh kod mladih ljudi a istovremeno odavala pocast njima I njihovim potomcima.
Blagoslovjen Bio…. Ponosni Potomce Dede Solunca….
Ponosni Smo i Mi na Njih i Njihovo Podviznistvo….
“POKOLJENJA DJELA KRASE”….
PONOVO “RADJAJUCI” SVOJE JUNACKE PRETKE….
Vječni mir i spokoj našim mučenicima, sudbine vaše nas opominju da MI NIJESMO, NITI ĆEMO IKADA BITI NJIHOV SVIJET!!!!!!!!
I Kada Misle da smo GA Zaboravili….
Mozda ne Pamtimo Njegov Podvig i Primjer….
No, Dimitrije Begovic ZIVI U NAMA…. I DANAS….
ZIVI U NASIM NAJBOLJIM SRBSKIM SINOVIMA….
Jos Ima BEGOVICEVIH SRBSKIH SINOVA I SOKOLOVA….