Снажан сигнал из Никшића: Језик и држављанство као изборна порука

Резултати недавно одржаних локалних избора у Никшићу показали су јасан раст коалиције „За бољи Никшић“ (ЗБНК), коју предводе партије некадашњег Демократског фронта. Са четири мандата више него на претходним изборима, 15 у односу на досадашњих 11, и преко 14 000 гласова, ова коалиција добила је снажну подршку грађана. Осим што је успјела да сачува постојеће и мобилише ново гласачко тијело, овакав изборни резултат коалиције српских странака открио је и дубљу друштвену и политичку поруку, а то је важност идентитетских питања, неријешеног статуса српског језика, двојног држављанства па и симбола као што су химна или народна застава.

Да је управо тај систем вриједности темељ политичке подршке, потврђује и изјава Милана Кнежевића, лидера Демократске народне партије. Он је јасно поручио да његова странка неће подржати реконструкцију Владе Црне Горе ако се не поштују темељни принципи на којима су и добили гласове: српски језик, држављанство, тробојка, химна и остали елементи српског националног идентитета у Црној Гори.

„Нама дата ријеч нема цијену, нити се може на један кантар ставити било каква фотеља или позиција у 44. Влади, у односу на српски језик, на држављанство, на тробојку, химну и све оно за шта смо добили гласове, како бисмо представљали грађане у овом, другим парламентима, али и у Влади и локалним самоуправама гдје вршимо власт. Ако бисмо се одрекли онога за шта смо се борили, послали бисмо поруку да нисмо искрено вјеровали у оно што смо саопштавали грађанима.“

Српски језик у Црној Гори није новост. Од Мирослављевог јеванђеља до Цетињског Октоиха и школских закона Књажевине и Краљевине Црне Горе, српски језик је био темељ писмености, образовања и културе. Закон из 1911. године наводи српски као обавезни предмет у школама, а исте су носиле назив „српске народне школе“.

Након референдума из 2006. године дошло је до систематског прогона српског језика из званичних институција. Најтежи облик језичке дискриминације десио се у образовном систему, гдје је српски као школски предмет избрисан, а у наставу уведен предмет вишесложног егзотичног имена – Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност, са циљем да у пракси тај предмет постане једноставно Црногорски. Тако се и десило.

Овакво стање и језички апартхејд у којем живи школска популација у Црној Гори није само образовни проблем. Неријешена питања идентитета и културне равноправности, уз ускраћивање могућности образовања на матерњем језику, доводе до кршења основних дјечјих и људских права. Управо би политичка иницијатива о враћању српског језика у образовни систем представљала нужан корак ка равноправности и брана урушавању темеља грађанског друштва и суживота међу народима у Црној Гори.

Исто важи и за питање двојног држављанства, које је за многе грађане Никшића и шире, ствар реалности, породичне историје и веза. Ограничења и укидања овог права представљају удар на основне слободе. Стога је подршка коалицији ЗБНК дио ширег политичког контекста, то је подршка политици која се залаже за уставну једнакост, језичку слободу и правду.

Изборни резултат у Никшићу превазилази локални оквир. Сигнал да се политичка свијест грађана јасно враћа темељним питањима идентитета, достојанства и права да се буде оно што јеси. Српски језик и држављанство нису споредна питања, већ показатељ зрелости једне заједнице која од институција тражи да се поштују њени историјски, културни и лингвистички коријени.

Повратак српског језика у наставу и двојно држављанство тако представљају минимум политичког договора у Црној Гори и предуслов нормалног, грађанског суживота.

Запитајмо се и ми шта значи „свеопшти консензус“ о којем говори Милан Кнежевић.

„Неко мисли да ја сад треба да молим за српски језик, за химну, држављанство и тробојку како би ми била лагоднија позиција у Влади коју подржавамо. Не пада ми на памет. Све ово што сам саопштио јавности саопштио сам и премијеру Спајићу“, рекао је Кнежевић.

Дакле, ко и шта се чека?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: