Будимпешта поставља границе Бриселу, а Подгорица себи
1 min read
У тренутку када Европска унија настоји додатно пооштрити санкције против Русије, Мађарска се одлучно супротставља мјерама које би, како тврди, директно угрозиле њене националне интересе.
За разлику од већине чланица ЕУ, Будимпешта јасно даје предност економском прагматизму у односу на политичку симболику.
Мађарска и Словачка су почетком јула блокирале усвајање 18. пакета санкција Европске уније против Русије, који је предвиђао забрану увоза руског гаса и нафте, као и нове рестрикције у области бродарства и високе технологије. Обје земље изразиле су забринутост због зависности од руских енергената и могућих посљедица по сопствену привреду.
Мађарска је већ претходно обезбиједила изузећа из постојећег режима санкција, укључујући дозволу за наставак увоза руске сирове нафте путем нафтовода „Дружба“, као и право да се нуклеарна енергија изузме из санкционисања. Договори са руском државном компанијом „Росатом“ о изградњи нових реактора у оквиру нуклеарне електране „Пакс II“ остају нетакнути. Премијер Виктор Орбан и министар спољних послова Петер Сијарто више пута су јавно поручили да су енергенти „црвена линија“ преко које Мађарска неће прећи.
Поред енергетских интереса, Будимпешта је јасно демонстрирала политички утицај када је у марту ове године блокирала једногласно продужење важећих санкција против Русије, све док се са листе не уклони група појединаца за које, како је тврдила, не постоје легитимни разлози за даље санкционисање.
Компромис је на крају постигнут. Европска унија пристала је да уклони четири руска држављанина са црне листе, чиме је деблокирана одлука о продужењу санкција према више од 2.400 физичких и правних лица.
Међу именима које је Мађарска условила да буду избрисана нашли су се Гулбахор Исмаилова, сестра узбечко-руског олигарха Алишера Усманова, коју је Будимпешта бранила тврдњом да нема директне везе са руском политиком, нити основ за политичко санкционисање. Владимир Рашевски, бивши извршни директор компаније „EuroChem“, за којег је Суд правде Европске уније већ донио пресуду да не постоји правни основ за даљу забрану. Вјачеслав Моше Кантор, власник компаније „Acron“ и проминентна личност у европској јеврејској заједници, за којег је Мађарска тврдила да није политички актер, нити има везе са ратним операцијама. Михаил Дегтјарев, руски министар спорта и бивши гувернер Хабаровског краја, за којег су мађарске власти истицале да није имао утицаја на одлуке Кремља нити било какву улогу у агресији на Украјину.
Будимпешта, према ријечима Виктора Орбана, није спремна да жртвује властиту економију зарад, како је рекао, „геополитичких експеримената који не доносе резултате“. Укидање санкција наведеним појединцима тако није представљало знак слабости, већ поруку да мале чланице Уније још увијек могу заштитити сопствене интересе, ако су спремне да их бране без колебљивости.
175 miliona € štete ima CG,zbog ljubavi prema EU i veljoj njemačkoj a mržnje prema bratskoj Rusiji.
To se zove ljubav i vjernost. CG bača 175 miliona € – to je kao da otmeš od naroda. Ali ne žali,narod neka pati a ljubav prema EU,nema cenu. Nagrada je juriš na Moskvu. Ionako na skupštini niko nije bio protiv slanja vojske CG u ukraini.