Слободна територија

Навика је чудо. Моја, да вам се јављам са свих избора и протеста, а Милова.да влада. Е па. моји драги Црногорци, неко ће овај пут промијенити навике. Наш мудри народ каже: „Једна мука навика, а сто мука одвика!“

Мука да се диктатор коначно свргне, и да народ и друштво крену путем опоравка и просперитета. До коначног циља ће бити много трња, којим је посут тај пут, али је то света и побједничка стаза.

Нико нема право да одустане од тог пута, или да скрене с њега. Успјели смо да направимо нешто што нико прије нас није. Парче слободне територије у најнеслободнијој земљи Балкана. Пред Скупштином, на Булевару Светог Петра Цетињског, сви смо једно. Сложна породица, с једним циљем и истом идејом. Симболика није случајна, и Свети Петар је сабирао Црногорце и учио их да се боре прогив свакога ко им угрожава право на живот. Против сваког ко им удара на достојанство. Враћајући достојанство, себи, својим породицама, боримо се за економски и морални опоравак читаве Црне Горе.

Није лако поправити нешто што „џемпераши“ предвођени студентом с просјеком 6.00 уништавају три деценије. Требаће доста времена, али ћемо успјети.

Трње у здраве ноге нам заоадају мбдији, Удба, режимски шпијуни и ова трула опозиција која нас не подржава. Не подржавају нас ни дојучерашњи саборци, за које смо давали сваки атом своје снаге. За неке од њих сам лично био спреман да дам свој живот. Их, како бих се грдно преварио! Али, њима на образ и на срамоту!

Никада је неће опрати! Медији упорно лажу о броју протестаната и представљају нас као највећи шљам Црне Горе. Беба Поповић, „лакирана бубашваба“, жели од најчаснијег и најпоштенијег народа у Црној Гори да направи протуве и скитнице.

Диктатор ће као и Фирер, са сличним шизофреним цртама лица, у недостатку оних малених брчића које су красиле Адолфово лице, завршити у тунелу животне и политичке историје. Ђе ће неко коме су сви леђа окренули, осим црногорских криминалаца и бјелосвјетске банде?

Нећемо дозволити да будемо робови прве породице! Премијера и његовог брата Аца. Нећемо бити робови њихове приватне државе, и нећемо се плашити. Ми смо фантом слободе и већ смо побједници. Наши шатори су термопилски кланац Црне Горе, а ми црногорски спартанци.

Заједно, руку под руку, срце уз срце, образ уз образ, осмијех уз осмијех и суза уз сузу, оборићемо трулежног и пропадљивог диктатора.

Све што је пало, паду је склоно било, тако ће пасти и Милова кула од карата. Обалиће је храбри, упорни и слободни људи. Побједа ће засијати пуним сјајем и ући у свако слободно срце Црне Горе, ма како и за кога оно куцало. Јер, слобода тражи људе!

Пише: Велимир Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: