• Поглед
• Топ 1

Новопечени “античар” у походу на грађански мир

1 min read

3 седмице ‎ ИН4С

Пише: Јован Маркуш

Историчар без иједног озбиљног рада из историографије, бивши посланик ДПС-а, новопечени колумниста и самопроглашени „античар”, ангажован у посљедње вријеме на ширењу националне и вјерске мржње и нетрпељивости према грађанима српске националности и свим припадницима најбројније вјерске заједнице у Црној Гори, изабран је у љето 2020. године за доцента на Студијском програму историја Филозофског факултета УЦГ за научну област стари и средњи вијек.

Ријеч је о скандалу регионалних размјера, да неко ко је докторирао из области историографије друге половине ХХ вијека буде изабран за предавача Старог и Средњег вијека.

Али, тада је на власти био ДПС, партија коју и данас ревносно опслужује као један од њених јастребова, па је припадницима и активистима те странке могло бити оно што је у научној заједници било до тог тренутка непојмљиво.
Дакле, без иједног рада, и буквално без иједног слова које се тиче историје Старог и Средњег вијека, Паповић је изабран да буде предавач из њему апсолутно непознатих области. Очекивано би било да се након демократских промјена, а уз уважавање научних постулата и универзитетских правила, овакве аномалије и скандали који битно утичу на репутацију Универзитета Црне Горе у међународним оквирима – елиминишу.
Али, не лези враже, и након демократских промјена и настојања државе Црне Горе да успостави европске стандарде у свим областима, па и на пољу високог образовања, Паповићу као јастребу ДПС-а може бити да и даље ради све што пожели кршећи законе, универзитетска правила, па чак и елементарну логику.

На конкурсу расписаном за (ре)избор за област Старог и Средњег вијека на Студијском програму за историју, Филозофског факултета Универзитета Црне Горе, јавио се Драгутин Паповић, дакле, понављамо, особа без иједног рада из тих научних области, човјек миленијумима удаљен од области коју жели да предаје, и др Васиљ Јововић, истакнути медиевиста са докторатом из области средњовјековне историје који апсолутно задовољава све услове за избор у звање које се тражи конкурсом.

Паповићу је могло бити да на Сједници Наставно-научног вијећа Филозофског факултета издејствује састав Комисије за писање реферата, у којој већину чине чланови наклоњени његовој политици и идеологији, што гарантује по њега позитиван реферат.

У низу апсурда и нерегуларности које красе самопроглашеног „античара”, јавност Црне Горе биљежи и то да му је, како би он рекао „реваншистичка управа Филозофског факултета” потпуно незаконито и у тој мјери невјероватно да се граничи са фантастиком, након истека уговора о раду (4.6.), анексом продужила ангажман на УЦГ, што је правни преседан. Ко је икада крочио на било који универзитет, зна да након истека уговора о раду, престаје не само радни однос, него и академско звање.

Такође, током конкурсне процедуре, Паповић је објавио збирку публицистичких текстова „О Дукљи и дукљанству” како би створио привид његовог „научног” бављења средњовјековном историјом, дакле, облашћу са којом нема ама баш никакве везе, осим голе амбиције да студентима историје предаје материју о којој не зна ништа. Ово је згодна прилика да јавност Црне Горе подсјетимо на познату клаузулу из универзитетских правила којом је недвосмислено превиђено да се за научну област расписану конкурсом, по правилу, бира особа која је докторирала искључиво из те научне области, што у овом случају изостаје стварајући преседан за све будуће сличне ситуације.
Осим ове збирке текстова ненаучног карактера, Паповић свакодневно објављује хајкачко-хушкачке пашквиле против Српске православне цркве, њених епископа и свештенства, припадника српске научне заједнице, али и против челника српских политичких странака у Црној Гори, Србији и Републици Српској, као и против српског народа у цјелини.Наведени текстови, над којима се цјелокупна пристојна и здрава црногорска јавност редовно згражавала школски су примјер ширења вјерске и националне мржње и нетрпељивости, а садрже и елементе подстицања на грађанске сукобе у Црној Гори.

Имајући то у виду, просто је немогуће, а не исказати чуђење да тужилаштво и даље остаје нијемо на такве еклатантне шовинистичке и токсичне изливе мржње према свему што је друго и другачије од једнемрачне, екстремистичке идеологије која је располутила и завадила Црну Гору, док на другој страни подиже оптужнице против српских епсикопа и српских политичара за апсолутно бенигне изјаве у којима дефинитивно нема ништа проблематично, што се најједноставнијом анализом може показати, а што је јасно сваком добронамјерном грађанину.
Паповићеву се, када је ријеч о његовим јавним иступима, редовно привиђају реваншизам, угроженост, рушење демократије и прогон носилаца црногорског идеолошког пројекта, што само иде у прилог чињеници да је ријеч о идеолошком концепту и острашћености коју носи у себи и препознаје у сопственим редовима, а коју нескривено сије црногорским јавним простором, са невјероватним ентузијазмом. Овим путем изражавамо наду да ће овакви и слични покушаји насртаја на грађански мир и европске вриједности бити правовремено санкционисани како даље не би проузроковали значајну штету по црногорско друштво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: