Више од 580 Пековића са свих страна свијета саборовали у питомом Биљановцу код Краљева, а том приликом запјевао је и почасни гост митрополит црногорско-приморски Амфилохије пјесму „Јечам жњела Косовка дјевојка“.
Знао сам да вас има доста, али оволико… Припадност братству је припадност једној заједници, братској заједници. Они који припадају братству односе се према тој заједници као браћа према сестрама, као сестре према браћи својој. Не знам да ли има у другим народима подјеле према племенима, међутим само код нас у српском народу, што је наслеђе древнословенско, поред припадништва племену, постоји и братственичка припадност. Овакви сабори треба да се наставе и убудуће, јер треба очувати памћење, поријекло, духовно и крвно сродство које је веома значајно, јер кад се споје крвно и духовно сродство, то је онда права ствар.
Овако је бесједио митрополит црногорско-приморски, господин Амфилохије, у селу Пековићи у питомом Биљановцу код Краљева, гдје су се на Четвртом сабору срели чланови братства Пековић, дословце, са свих страна свијета. Осим хлебом и сољу Пековићи су га дочекали речима – „Знали смо да ће доћи са Сињавине, са сабора од Цркве Ружице наш митрополит, тај хајдук над хајдуцима…“, преносе Вечерње новости.
За исказану архипастирску бригу и љубав и изузетан допринос остварењу циљева братства митрополиту је додељена Повеља почасног члана Братства Пековић.
Послије бесједе и подигнуте здравице, један од најцењенијих црквених достојанственика повео је своју омиљену песму „Јечам жњела Косовка дјевојка“.
Пековићи, њих више од 580, пристигли са свих страна Србије и Црне Горе, региона, из Канаде, Аргентине, Шпаније, Њемачке, Аустрије и Шведске, пјевали су са својим митрополитом. Сабор је увеличао и архимандрит Тихон, старешина светиње Студеница, али и 72 госта.
Поносим се што сам члан братства Пековића – у говору пуном емоција и поноса своје братственике поздравила је Јелена Томиславова из Аргентине, праунука чувеног црногорског јунака и носиоца Златне Обилића медаље Томице Милићева. Зборила је на шпанском, уз покоју сузу, домаћу, братственичку…
–Пековићи нијесу заборавили оне који од прошлог саборовања нису више међу живима. Минутом ћутања одата им је пошта. Подсетили су се и рођака, браће Спасоја и Војина (Савић) Пековића из Ђаковице, које је 10. јуна 1999. године киднаповала бандитска такозвана ОВК на путу Рацај – Ђаковица. Од тада им се губи сваки траг, али не и у сећању братственика. Специјални гост, који је надахнутом бесједом поздравио Сабор, био је песник, филозоф и патриота, Херцеговац Божидар Глоговац.
Пековићи су на Сабору направили и договор како да помогну братственицима које су снашле муке разних врста. О томе, додуше, нијесу желели да говоре за новине. Брат је брат. Запевало се, било је и музике „озбиљне“, играо ансамбл КУД „Миломир Главчић“ из Јошаничке Бање, певала етно-група „Руно“ из Врњачке Бање и млади гуслар из Рашке Вук Ивановић.
Стигли су и чланови удружења „Свебор“ из Краљева, који су у средњовјековним српским ратничким одеждама на мостићу преко ријеке Јошанице дочекивали свечаре. На крају, здравица, прелазна заставица братства и домаћинство Четвртог сабора Горан из Биљановца предао је проф. др Мирку, домаћину Петог сабора, који ће се одржати 2017. године у Никшићкој Жупи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
VAZDA SE KUPILI I VESELILI KAO ŠTO DOLIKUJE SRBIMA .