Сент Андреја
1 min read
Пар година сам, средином Осамдесетих, пре пада Гвоздене завесе, живео у Будимпешти. Језичка баријера је учинила да се, у прво време, нисам најбоље сналазио: кад сам дошао, реч мађарског нисам знао, а Мађари су, у то време, врло слабо говорили стране језике. Понеки старац је говорио немачки, млади су говорили руски, али тако ужасно, да се за међусобну комуникацију користити није могло. Једино се на рецепцијама хотела могло служити енглеским језиком.
Као и сваки Србин, кад се у туђем свету затекне, почео сам да трагам за земљацима. Но, у Мађарској, посебно у Будимпешти, српски језик се није често чуо на улици.
Као и у већини социјалистичких земаља, постојала су два курса девиза: банковни и улични. Банковни је био, ако се не варам, 5 форинти за марку, док се на улици обијало 27-8 форинти. У почетку сам немачке марке мењао код мог првог комшије, Пиште Погањија, користећи махом пантомиму, али се он брзо истапирао. Некако ми је објаснио да се, у неком безистану, у Ваци улици, могу пронаћи Арапи, студенти, који мењају девизе „испод руке“. Некако нађох тај несрећни безистан и залетех се на првог Арапина, у кожној јакни, тада већ помало демодираним „гетсби“ панталонама и у шимикама. Нит’ ја говорим мађарски, нит’ он зна неки језик на коме бисмо се могли рзумети. Мунем му сто марака, а он мени 2500 форинти. Учини ми се недовољно, те му, на српском, опсовах родитељку арапску, нашта се он насмеја и рече весело:
„Тако реци, чоче, ште не кажеш да си Србин“?
Испостави се да се „Арапин“ зове Блажо Павићевић, да је негде од Даниловграда и да се, из неког разлога протеран из Немачке, обрео у Будимпешти и да, вребајући неку могућност да опет збрише на Запад, животари дилујући девизе у Ваци улици. Питам га како живи. Каже: „Не до Бог горе. Ови ме Татари не дирају (Мађари су, иначе, Хуни, али гледано из Даниловграда, разлика између Хуна и Татара и није тако значајна) и да није „ови Арапа“ живело би се још боље.
Први Србин кога сам срео у Мађарској је био, дакле, Блажо из Даниловграда. Сретали смо се често неко време и истински сам се радовао што ћу са њим променити неку реч на српском. Доцније је нестао, ваљда се опет дочепао Немачке, или неке друге земље.
Временом сам открио мале српске колоније по Мађарској, али догађај, о коме овде желим да причам је мој одлазак у Сент Андреју, на Видовдан 1986. То је био, иначе, мој први одлазак у то некада чисто српско место, у које је, 1690-те, Чарнојевић населио 8 000 српских породица.
Сент Aндреја је веома налик Земуну, наслоњена источним делом на Дунав, пуна пространих тргова, узаних, готово медитеранских уличица и барокних грађевина.
Седнем у једну дивну кафаницу, да попијем кафу и питам конобарицу:
„Hogy van-e itt a szerb templom“? Постоји ли нека српска црква овде?
„“Úgy gondolom, hogy nincs“, Не, колико ја знам, каже она.
На тргу испред Благовештенске цркве постављена бина, а на њој деца, у српској народној ношњи, играју коло и певају „Сојчице, девојчице“. Кажем својој тадашњој жени да је лепо да су Срби овде очували идентитет. Иза себе чујем глас:
„Певају наизуст“.
Окренем се и видим старчића с брковима.
„Мени кажете“, питам?
Климне главом:
„Вама. Певају наизуст. Немају појма шта песма каже“.
„Али деца су наша, српска“, кажем?
„Како се узме“, каже. „Пореклом јесу, али се сад зови Иштвани, Жуже, Мицике… углавном, једну реч српску не знају“.
Нешто доцније пијем некакву барацкпалинку, кајсијевачу, са старцем и он ми прича тужну повест Срба из Сент Андреје, али и из читаве Мађарске, причу о нестанку стотина хиљада наших саплеменика из тог дела Паноније. Што је дошло под Чарнојевићем, или је изгинуло, или се помађарило. У Сент Андреји још небо парају високи торњеви четири српске цркве (остале три су продате), још стоје спомен-плоче на ћирилици, које говоре о историји Срба на северу Мађарске, још стоји кућа, на Тргу Вука Караџића, у којој је рођен Јаша Игњатовић, још стоји крст на месту где су мошти кнеза Лазара биле сакривене од Турака, још тече извор Старе воде, поред којег се одмарао Арсеније Чарнојевић, још стоји, у Благовештенској цркви, оригинал његовог рукописа о Сеобама (Четрдесет дњи бист нам пут ходит…)-све је ту, само су Срби сенке. Тада, те давне 1986., само их је још седморо говорило српски.
Током тих година, често сам бесциљно возио Мађарском и наилазио на трагове Срба, макар у топонимима: Ковин, Ловра, Панчево, Вишеград…, али Србе скоро нигде нисам налазио. Под високим торњевима сентандрејских цркава, више нема богатих српских трговаца, у реденготима са високом, крутом крагном; по уским улицама нема више српских занатлија, нити сељака у кожусима, који дотерују стоку на пијац; нема више гиздавих српских официра, у барокним униформама, под клобуцима, који, са сабљама високо подигнутим изнад главе, јуришају и гину за славу Угарске круне и који крвљу плаћају кирију у туђој земљи. Нема ни њиховим потомака. Има, али се они више не зову Јован, Ђорђе, или Стеван, већ Јанош, Ђерђ и Иштван. Наш заборав и наша равнодушност покрили су све.
То се поновило у Хрватској, у Аустрији, а данас се дешава, у дане нашег живота, у Црној Гори. Гиздави, бркати јунаци, у џамаданима, са кубурама и сабљама у силаву, господари слободне земље, постали су грађани, у „Версаће“ оделима, а грађанима је свеједно шта су: јуче Срби, данас Црногорци, сутра могу да буду и Стипе, Јуре, или Анте. У наше време, све има курс: девизе, вера, нација… Удар на овце и Турке, заменио је удар на БМВ-е и директорска места. Бојим се да ће оно мало Срба у Црној Гори завршити исто као Срби из Мађарске. На сиромашном северу, једна плата, примљена од Мила и његових сатрапа, чини да читава породица постаје мало мање српска и увиђа, за 3-400 јевра месечно, да се српство не сипа у ауто. Сувише дуго, један век већ, траје трампа добара и привилегија за нацију и то је већ толико узело маха, да готово нико није сигуран да му деца, колико за десет година, неће бити Монтенегрини. Први корак је фамозни „дуални идентитет“ (у Мађарској су се ти „дуални“ попут Шандора Петефија, Прво звали Александар Петровић, па Шандор Петровић и, тек на крају, Петефи), кроз причу о посебности црногорске нације, чија сујета, на жалост, отвара ухо за ту причу. Тако су и Срби у Угарској прво били „повлашћени национ“, да би, доцније, престали да буду национ уопште. Тако то иде.
Ако Срби у Црној Гори остану у пасивном положају, ако се не одрекну утварног „дуалног идентитета“, ако наставе да верују у бајке, које су сами себи о себи испричали, и ако развежу своју судбину од судбине остатка српског народа, прогноза им неће бити добра, стићи ће их судбина сентандрејских Срба. Излаз је, као што би рекао Александар Дугин, у заоштравању.
Питам се, док ово пишем, где ли је сада Блажо Павићевић, дилер девиза из Даниловграда, на привременом раду у Будимпешти? Да ли је оболео од дуалног идентитета, или је још увек Србин? Ако, неким чудом, ово пшрочита, волео бих да ми се јави.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Los tekst , de smo videli da je putovao u Madjarsku (sreca sto nije vise sveta video) i de se povlaci paralela izmedju dve neuporedive stvari,
Los tekst od samozaljubljenog skribomana.
Bas je interesantan motiv portala da ovakve gluposti objavi.
Gegula ostaje Gegula, nemozes se dici iz Jugoslavenskog brloga na Srpske visine, Vrati se kod Milosa Minica odakle si u utekao.
I nemoj ovaj saj da koristis da siris svoj Komunjarski i Brozisticki zadah a sve u stilu parole ,,Nema vise Srbe na Vrbe,nogo Srbe na Srbe.
Prekinu sam i da te slusam od kada sam shvatio da ti planski Manipulises sa ljidima.
ЧУДО – ОТКАД ЈЕ ТО НЕКОГА ИЗ СРБИЈЕ БРИГА ЗА СРБЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ?!
Hajde Milane, odgovori ljudima ako za poštenje znaš.
Milan bi želio da Srbi van Srbije budu veći Srbi od Srba u Srbiji.
Milane zašto se nisi borio da budeš u vodstvu države i naroda nego si to prepustio: šešeljima, Tomama diplomama, picousnima, itd. Da li ti je nedostajala hrabrost, pamet, volja,…
Lakše je pisati tekstove i voditi radio emisije nego imati probleme sa: sudovima, policijom, obaveštajnom službom, kriminalnim organizacijama i svakakvom drugom gamadi. Od ovih se gubi imovina i leti glava. Lako je u Bg srbovati.
Mržnja između Hrvata i Srba je počela u kraljevini Jugoslaviji. Bilo je i ubistava u skupštini, a eskaliralo je genocidom u 2 sv. ratu. Interesantno je da su mržnja i ubistva između Srba i Crnogoraca takođe počela u kraljevini Jugoslaviji. Pa i mržnja i progoni Albanaca su počeli u kraljevini Jugoslaviji, ranije nijesu zabilježeni. Govori li to o nečemu? Da nije jugoslovenski kralj na neki način doprinio tome? Ne može biti da su svi drugi krivi a jedino je on prav. Istina je jednostavna, samo neko ne želi da je vidi i više voli da živi slijep kod očiju.
Да, изгледа да се много противуречности слило у њега и с црногорске и с цинцарске стране (ако је тачан навод о климентском пореклу) . Али, имао је најбоље намере, много боље од оних који су га мрзели (и убили) .
Тих ти година сигурно није било лоше у Мађарској,да видиш сад!Мало је сличности са судбином Срба у хр или предвиђеној у Цг.Мађарски Срби не гаје никакве негативне емоције према свом пореклу,у најгорем случају равнодушност,а чешће и млаки понос па зато играју коло и певају барем наизуст.Осим тога и безначајна су мањина у популацији.У хр се десио пројекат у изведби римске цркве где су Стипе,Анте и Домагој дресирани да закољу конзервативну браћу.Да је било у хр као у Мађарској да ли би новија историја на Балкану била крвава?Једноставно Мађарице као добре женке имају велики асимилациони потенцијал и ту нема љутње.
AVALA film, opet voli da drzi lekcije u stilu CK kursista, ova briga o srbima mora da se naucila kod Vulina i Jugoslovenske Levice.
100 maraka 2500 forinti,Blazo zardio 300 forinti pa i nije tako lose.Bio sam i ja 86 u Madjarsku kupio 3 boce votke i dva sira,na izalzu iz Madajrske Tompa uzeli mi dvije boce votke i jedan sir,nije mi jasno zasto nijesu jos jedan sir uzeli,jer kao su mi objasnili to je bilo zabranjeno iznosit tada iz Madjarske.Inace u toku rata kod nas, Madjari jedini nijesu uveli sankcije Jugoslaviji,volio bih znati koliko su milijardi zradili tada na raspadu Jugoslavije,.eto udjose u Eu, i sta bi, nista,bankrotirali da nije dosao Orban sigurno bi po uticajem Zapada i Amerike pokusali rat protivu Rumunije Slovacke i Jugoslavije,sve je to bilo planirano,medjutim Orban Hazar je to dobro uvidio zaigrao na nacionalnu kartu i sapsio zemlju od propasti.Kod nas kad ova bagra igra na nacionalnu kartu ,iza toga je ili velika izdaja ili jos veca pljacka.
To sto se desava Srbima ili se desilo u Madjarskoj ne cudi,Srbi su pravili Jugoslaviju za svoje nijesu mnogo ni cijenili ni na njih mislili.Eto koliko Srbija ima uplata od ljudi iz dijaspore,milijarde a koliko vodi racuna o njima ,nikoliko,mozad i bolje,jer kad vidimo ko vodi Srbiju bilo kakav pokusaj bi se zavrsio prevarom.
Da li Srbin iz Srbije moze voditi cjelokupno Srpstvo,moze,medjutim za to nema podrsku naroda,to se mora otvoreno reci,ne da narod ne zeli ali jednostavno narod u Srbiji nije zainteresovan – ne nikad ,ali ima vise od jednov vijeka njega se tjera na prosirenje svojih granica.
Ovo je lako dokazati,medjutim nasi vjekovni neprijatelji su izmislili velikosrbski nazionalizam,jednako kao sto su zapadnjaci iskoristili Darvinovu teoriju rasa da izvrse kolonijalizam.
Puno puta u rzagovoru sam slusao ljude u Srbiji da su vecinom od dinastija na strani Obrenovica,dok kod nas izvan Srbije Obrenovici su svinjari,a Karadjordjevici ,zahvaljujuci ratovima i slobodi neprikosnoveni,mozda bi trebali naci sredinu,kazem mozda,evo gdje to vodi Nemanjice da nije crkve nebi spominjali ,a svemu sto imamo moramo Njima das zhvalimo,jer nijesmo dostojni njihovog nasledja,brzo zaboravljamo dobre stvari,a losih se i ne sjecamo koje su nama napravljene,ne zbog PRAVOSLAVNOG ucenja ,nego jednostvno,s oprostenjem zabolje nas.
Takav narod mora dozivjeti ovo sto mi danas dozivljavamo.reci nekome o stradanju u Jasenovcu,pa nece da mu djeca imaju traume,cemu to,to nevodi nicemu,takvi su uglavnom komentari.
Ima jedna knjiga Spiridona Gopcevica mislim da se zove Srbi i Stra Srbija i Makedonija
,gdje opisuje koliko se i tada Beograd interesovao za te Srbe u danasnjoj Makedoniji i na granici prema Bugarskoj,nesto se mora mijenjati u nacionalnoj politic SRBA,dosta je bilo razdvajanja,mora se naci nit povezivanja,ovi danasnji vlastodrsci su povezani ali samo pljackanjem drzave i unistenje naroda. Koliko je Djuknovic opljackao doznacemo mozda brzo,ali koliko je unistio genracija i usporio razvoje teko da mozemo procijenit.ovi u Srbiji jos se zadovoljavaju gardnjim kuca za svoje potomstvo o trosku drzave,posto su predhodnici debelo opeljesili zemlju!
https://youtu.be/-EAUPQHdliI?t=4
Saznali smo da se samo u Sent Andreji naselilo 8000 srpski porodica sa Kosova. Kosovo i Šumadiju su napustili svi Srbi i otišli u Vojvodinu i djelove Ugarske. Ostavili su svoja imanja, crkve i manastire i otišli da žive u drugoj državi. Nijesu pobjegli od Albanaca jer sa njima nijesu imali kontakta, nego su pobjegli od sultanove vlasti. Srpski sveštenici su ostavili zapise o pustim selima koja su zarasla u korov i šumu. Bogatu kosovsku ravnicu su vremenom naselili Albanci, a Šumadiju su naseljavali iseljenici iz Crne Gore. Sve do početka 20. vijeka u užičkom kraju se govorilo ijekavski. Tako, dragi čitaoci ovog portala, naučite jednom za sva vremena da Kosovi nije srpsko, već je Kosove bilo srpsko (prošlo vrijeme). Možda je bilo načina da se u jednom periodu povrati (kako rade Iraelci u svojoj zemlji), ali samo zahvaljujući lošoj srpskoj upravi (od kralja Aleksandra do Miloševića) to više nije moguće.
Analogije sa Crnom Gorom su smiješne. Ovdje ne žive nikakvi Srbi, mi smo svi jedan narod sa različitim pogledima na budućnost ove zemlje. Izvinite, ali činjenica je da je na jednoj strani obrazovaniji dio crnogorske populacije koji više vidi i više zna, a na drugoj strani su nastavljači propale politike Aleksandra Karađorđevića, Slobodana Miloševića i naravno političara iz SPC koji su u crno zavili ne samo kosovske Srbe, već i krajiške, bosanske, a jedva čekaju da to naprave i u CG.
Za vasu informaciju u mojoj porodici se vec generacijama radjaju Crnogorci. A vasi „Srbi u Crnoj Gori“- su rezulatat velikosrpske indoktrinacije i akulturacije koja traje od polovine 19-og vijeka. Tako da je zivi cudo da su prezivjeli Crnogorci odnosno, „Montenegrini“ – kako nas vi to (sa ljubavlju) nazivate.
I, da ne bude nesporazuma, cijenim to sto vi volite vas narod. (to se zove nacionalizam). Ali nemojte negirati drugi narod. (to se zove rasizam).
RASIZAM A NIJESAM ZNAO DA SI DOŠA IZ AFRIKE
TJ NIJESAM ZNAO DA SI DRUGE RASE
ZNAS LI TI STA JE RASIZAM
nijesam znao da su srbi i crnogorci razlicite rase