• Поглед

Референдум: Дозвољавањем шверца евроатлантски ментори Ђукановићу навукли брњицу

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Пише: Драган Мраовић

Мило Ђукановић је вјешт играч. Има све потребне особине за то. Необразован је, безобзиран, нема етичке и моралне принципе, али умије да користи политичке прилике у свијету зарад свога спаса.

Својевремено ми је и Ђузепе Шелси, државни тужилац за борбу против мафије у Барију, рекао да Господар заиста вјешто избјегава судски процес у Италији, упркос непобитним материјалним доказима његовог тужилаштва да је „учествовао у асоцијацији камористичко-мафијашког типа“. И упркос томе што је италијанско тужилаштво имало сазнања, још око 2000. године, за 900 милиона њемачких марака његових пара на разним рачунима, од којих се судски могло доказати 130 милиона, а што је „стекао“ тако што је четири од пет паклица шверцованих цигарета ишло у његов џеп и џепове политичке и криминалне мафије коју је окупио око себе у том „послу“, јер је имао, како сам рече за себе, „афинитет за бизнис“.

Кроз ту призму треба тумачити многе његове политичке потезе укључујући и одбијање да распише референдум. Њему су његови евроатлантски ментори намакли брњицу тако што су га пустили да развије шверц цигарета који је он започео још прије распада Југославије, иако је више пута упозораван из Београда да престане не само са приватним, већ уопште са шверцом цигарета.

Са друге стране, Запад је то не само допуштао, већ му и помагао (посебно кочећи италијанске судске органе) ради учешћа у разбијању Југославије, а посебно заједнице са Србијом. Тиме је Запад постигао да не мора да финансира никакву „оранж револуцију“ у Црној Гори, већ је антисрпски издајнички преврат Господар финансирао из криминалних извора.

Али, Запад има и непобитне доказе за ту његову криминалну активност којима га држи на узици. Зато он стално игра „цица-мицу“ премијер-предсједник, јер по међународном праву, предсједник државе, премијер и министар спољних послова имају државнички имунитет (то није исто што и дипломатски имунитет), па се против њих не могу водити никакви судски процеси.

Пошто је евроатлантистима у интересу да Црна Гора уђе у НАТО (не и у ЕУ у коју она неће никада ући, што Господару одговара, јер би и у том случају завршио на робији) ради спречавања изласка Србије, а преко ње и Русије на Јадран, он то мора да одради или иде у затвор. Не може да распише референдум, јер зна да је огромна већина грађана против НАТО убица наше дјеце.

Тај референдум би значио активирање архивираног процеса против њега у Барију, који никада неће застарити и зато се архивира, а може се поново покренути оног тренутка када он не буде више био премијер-предсједник. Наиме, у случају одбијања Црне Горе да уђе у НАТО, против њега би били покренути механизми рушења са власти, изгубио би државнички имунитет, а онда би се активирао и процес у Барију.

Нису искључени ни много гори исходи, јер он зна много ствари непријатних по Запад и поједине његове политичаре, а и по оне којима је окружен и којима је потребан само док је на власти. Наравно, приватно му желим све најбоље, зато то и кажем, односно треба га добро обезбјеђивати послије пада са власти.

Ипак, каква ће бити његова судбина после данас није извјесно. Могуће је више исхода, рецимо суђење у Барију, постављање на неку функцију у евроатлантским органима, препуштање судству у Црној Гори, омогућавање самоизгона да негдје у свијету мирно крцка оно што је стекао на грбачи грађана, па и да га чувају службе безбједности. О томе ће одлучити његове газде када за то дође час. Наравно, он се нада да ће и тада имати неку нову прилику да продужи себи политички живот, а тиме и живот на слободи.

Мила Ђукановића не занима воља грађана јер би се, као што већ рекох, у случају њеног остварења највјероватније нашао на робији. Он је већ занемарио вољу грађана када је покрао предсједничке изборе против Момира Булатовића (изгледа да је ту пресудан био и фалсификовани записник са изборног мјеста у Бару у другом кругу, јер без њега није било довољно чак ни подмићивање и гласање до четири ујутру уз честитку Олбрајтове прије званичног затварања бирачких мјеста). Воља грађана не значи ништа у неолибералном поретку чији луткари вуку конце на којима виси Господар.

Видјели сте ујдурме са предсједничким изборима у САД у Бушовом случају, са недавним изборима аустријског предсједника путем крађе резултата преко гласова из иностранства, итд. Није само јасно због чега му и неке опозиционе партије и лидери иду на руку не условљајући било какву сарадњу са њим расписивањем референдума. Нико од оних што су се уортачили са њим ни да писне, што значи да и њих грађани мало интересују. Штавише, улазећи у владу са њиме они су одустали од било каквог заступања интереса грађана и улетели су у Господареву вјешто постављену замку у којој ће се искомпромитовати и нестати као опозициона снага.

Он их очигледно одлично познаје и вјешто их је изманипулисао, укључујући и антиреферендумску опцију. Поред тога, и међу опозиционим лидерима има евроатлантиста, па је ту више ријеч о томе да сјаше Курта, а узјаше Мурта, с тиме што би Мурта можда био поштен човјек, бар на почетку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: