Промоција „Бокешких душа“ у љетњој ноћи налик сну
1 min read
Промоција, Каменари
Синоћ је у Каменарима, у једном од најљепших заливских ђардина, у врту породице Ђурановић, испред камене куће из 18. вијека – промовисана фотомонографија „Бокешке душе“ Милице Стојкић Ђурановић, у издању херцегновске Књижаре Со.
На завршној вечери 17. Дана Књижаре Со говорили су уредник Никола Маловић и ауторка, а скуп је поздравио професор доктор Драган Ђурановић, ауторкин отац.
Бројна је публика, с погледом на море, између олеандера у цвату, бројних сукулената, егзотичних фејоа и кораља у распусном цвату, под стаблима камелије, магнолије и маслине – уживала у сторијама из књиге илустроване с око сто црно-бијелих фотографија.
Ко је боље могао да дочара живот осам генерација под кровом камене куће из 18. вијека у Каменарима – од оне која је потекла из те куће а данас живи у Београду?
Милица Стојкић Ђурановић праунука је првог школованог сликара из Црне Горе, Шпира Ђурановића (1864–1910), и унука академског сликара Мата Ђурановића (1895–1973). Њене „Бокешке душе“ отуд су пуне не само вербалних слика са Медитерана, већ и галерије ликова. Кроз ту галерију од почетка до краја провијава необична баба Мери, Тексашанка, Матова супруга, родоначелница нових генерација које на обали живе грађанским животом и све вријеме љубе умјетност.
Слушалац је уздизао обрве кад је чуо како сликар Шпиро Ђурановић почетком 20. вијека, током аустроугарске окупације, руши зид старе куће да би од ње направио театар у коме чувено Српско народно позориште по тексту краља Николе изводи два родољубива комада, Балканску царицу и Херцеговачко робље! Упечатљива је и сцена у којој половином прошлог вијека Мато Ђурановић проналази очеву фреску краља Николе у спаваћој соби, сакривену испод слојева малтера. Једину умјетнину те врсте на зиду неке приватне куће до данас не престају да обилазе ликовни сручњаци. Све кроз спаваћу собу ауторкиних родитеља!
Кроз кућу кад и кроз књигу прошли су Иво Андрић, Бранко Ћопић, Даринка Матић Маровић…
