Profesorska kolonija postala zaštićena kulturno-istorijska cjelina

Zaštićena kulturno-istorijska celina oslanja se na ulice Cvijićevu i Čarlija Čaplina, a obuhvata prostor od 10 hektara i 77 ari.

Profesorska kolonija predstavlja celovitu i jedinstvenu urbanu celinu koja je u najvećem delu izvedena u skladu sa teorijom i praksom izgradnje vrtnih gradova, navodi se u odluci, prenosi Tanjug.

Od kraja treće decenije 20. veka kada je nastala uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograd, koja poseduje kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti.

Koncepcija vrtnih gradova zasnovana je na idejama Ebznera Hauarda a u našoj sredini naročito je propagirao opštinski arhitekta Jan Dubovi.

U Profesorskoj koloniji su i nepokretna kulturna dobra: Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Kuća Milutina Milankovića i Vila Prendić.

U doba nastanka Profesorske, Beograd je dobio i Činovničku koloniju na Voždovcu, Železničku na Topčiderskom brdu i Radničku koloniju kod Topovskih šupa na Autokomandi

Pročitajte JOŠ:

Srbija zaista može postati zemlja slobode za svakog malog čoveka