• Мозаик

Природна селекција и опстанак најспособнијих: Да ли људи и даље еволуирају?

5 година ‎ ИН4С

Као врста, људи су населили готово сваки кутак земље. Развили смо технологије и културе које обликују свијет у којем живимо. Изгледа да је идеја о „природној селекцији“ и „опстанку најспособнијих“ имала смисла у камено доба када смо се борили око комадића меса. А да ли људи и даље еволуирају, открио је тим од 12 стручњака.

Фото: icsilviu/pixabay.com

Иако на неке гене може утицати природна селекција (нпр. гени који нам помажу да брже трчимо), друге промјене у нашој ДНК можда неће имати очигледан ефекат на нас. „Неутралне“ варијације такође се могу проширити кроз популацију различитим механизмом који се назива „генетски помак“.

Генетски помак делује случајно: неки појединци могу умрети из разлога који немају никакве везе са њиховим генима. Њихове јединствене варијације гена неће се пренети на следећу генерацију, па ће се популација променити.

Природна селекција се и даље дешава код људи

Колико год да смо себи олакшали ствари, око нас још увијек постоје селекциони притисци, што значи да се природна селекција још увијек дешава. Као и сви сисари, људи губе способност варења млијека када престану да сисају. То је зато што престајемо да стварамо ензим звани лактоза. У неким земљама становништво је стекло „толеранцију на лактозу“, што значи да људи стварају лактозу и током свог живота.

У европским земљама можемо захвалити једној специфичној генској варијацији за постојаност лактозе, која се назива на варијацији гена. Проучавајући ову специфичну варијацију гена у модерним и древним узорцима ДНК, истраживачи сугеришу да је она постала уобичајена након што су људи почели да припитомљавају и музу животиње.

Ово је примјер природне селекције гдје смо заправо сами извршили селекциони притисак – почели смо да пијемо млијеко, па смо еволуирали и сада га.

Још један примјер људи који се подвргавају природној селекцији да би се прилагодили начину живота су људи из племена Баџао, који традиционално живе у чамцима у водама југоисточне Азије и већи дио живота проводе ронећи у лову на рибу или сакупљању шкољки.

Ултразвучним снимањем утврђено је да људи из Баџаоа имају већу слезину од својих сусједа – прилагођавање које им омогућава да дуже остану под водом.

Око нас увијек постоје селективни притисци, чак и они које сами стварамо.

Наше технолошке и културне промјене мијењају снагу и састав селекционих притисака у нашем окружењу, али селекциони притисци и даље постоје.

Еволуција се не може зауставити

Дакле, еволуција се може догодити различитим механизмима попут природне селекције и генетског помака. Како се наше окружење увијек мења, природна селекција се увијек дешава. Па чак и да је наше окружење „таман за нас“, у сваком случају бисмо еволуирали!

Све док људска репродукција укључује случајност и генетске мутације (а закони Универзума увелико гарантују да ће то увијек бити случај на неком нивоу), и даље ће постојати разлике од генерације до генерације, што значи да процес еволуције никада не може бити заиста заустављен.

Еволуција значи промјену у популацији. То укључује и лако уочљиве промјене ради прилагођавања окружењу, као и суптилније генетске промјене.

Људи се још увијек развијају, а то се вјероватно неће промијенити у будућности.

(Извор: Спутњик)