Природна селекција и опстанак најспособнијих: Да ли људи и даље еволуирају?

Дванаест стручњака одговорило је на питање да ли људи још увек еволуирају. Тим стручњака је једногласно рекао „да“, али научници кажу да можда имамо погрешну представу о томе шта је заправо еволуција.

Еволуција није исто што и природна селекција

Еволуција се често подразумијева у изразима „опстанак најспособнијих“ или „природна селекција“. Заправо, то није сасвим иста ствар. „Еволуција“ значи постепена промјена становништва током времена, пише портал „Сајенс алерт“.

„Природна селекција“ је механизам којим се може догодити еволуција. Наши преци из каменог доба који су брже трчали успјешно су избјегавали да их нпр. згази мамут или растргну дивље звјери и самим тим имали су већу шансу да остваре потомство. То је „природна селекција“. Временом, људи су због тога развили способност бржег трчања. То је еволуција.

Еволуција се може догодити и без природне селекције

Нас данас неће нас газити мамути, имамо лијекове када смо болесни и идемо у продавнице по храну. Природној селекцији је потребан „селекциони притисак“ (нпр. опасни мамути), па ако их више нема, значи ли то да престајемо да се развијамо?

Чак и без селекционих притисака, стручњаци кажу да се еволуција и даље дешава другим механизмима.

Професор Стенли Амброс, антрополог са Универзитета у Илиноису, објашњава да се „свака промјена пропорција гена или варијанти гена током времена такође сматра еволуцијом. Варијанте могу бити функционално еквивалентне, па се еволуција не поистовећује аутоматски са побољшањем“.

Иако на неке гене може утицати природна селекција (нпр. гени који нам помажу да брже трчимо), друге промјене у нашој ДНК можда неће имати очигледан ефекат на нас. „Неутралне“ варијације такође се могу проширити кроз популацију различитим механизмом који се назива „генетски помак“.

Генетски помак делује случајно: неки појединци могу умрети из разлога који немају никакве везе са њиховим генима. Њихове јединствене варијације гена неће се пренети на следећу генерацију, па ће се популација променити.

Природна селекција се и даље дешава код људи

Колико год да смо себи олакшали ствари, око нас још увијек постоје селекциони притисци, што значи да се природна селекција још увијек дешава. Као и сви сисари, људи губе способност варења млијека када престану да сисају. То је зато што престајемо да стварамо ензим звани лактоза. У неким земљама становништво је стекло „толеранцију на лактозу“, што значи да људи стварају лактозу и током свог живота.

У европским земљама можемо захвалити једној специфичној генској варијацији за постојаност лактозе, која се назива на варијацији гена. Проучавајући ову специфичну варијацију гена у модерним и древним узорцима ДНК, истраживачи сугеришу да је она постала уобичајена након што су људи почели да припитомљавају и музу животиње.

Ово је примјер природне селекције гдје смо заправо сами извршили селекциони притисак – почели смо да пијемо млијеко, па смо еволуирали и сада га.

Још један примјер људи који се подвргавају природној селекцији да би се прилагодили начину живота су људи из племена Баџао, који традиционално живе у чамцима у водама југоисточне Азије и већи дио живота проводе ронећи у лову на рибу или сакупљању шкољки.

Ултразвучним снимањем утврђено је да људи из Баџаоа имају већу слезину од својих сусједа – прилагођавање које им омогућава да дуже остану под водом.

Око нас увијек постоје селективни притисци, чак и они које сами стварамо.

Наше технолошке и културне промјене мијењају снагу и састав селекционих притисака у нашем окружењу, али селекциони притисци и даље постоје.

Еволуција се не може зауставити

Дакле, еволуција се може догодити различитим механизмима попут природне селекције и генетског помака. Како се наше окружење увијек мења, природна селекција се увијек дешава. Па чак и да је наше окружење „таман за нас“, у сваком случају бисмо еволуирали!

Све док људска репродукција укључује случајност и генетске мутације (а закони Универзума увелико гарантују да ће то увијек бити случај на неком нивоу), и даље ће постојати разлике од генерације до генерације, што значи да процес еволуције никада не може бити заиста заустављен.

Еволуција значи промјену у популацији. То укључује и лако уочљиве промјене ради прилагођавања окружењу, као и суптилније генетске промјене.

Људи се још увијек развијају, а то се вјероватно неће промијенити у будућности.

(Извор: Спутњик)