Приказ књиге Драгутина др Паповића “Расправе о историји Дукље и Дукљана”
2 min read
Јован Б. Маркуш
Пише: Јован Маркуш
Поводом изласка из штампе књиге др Драгутина Паповића Расправе о историји Дукље и Дукљана која се тежи представити научној јавности као капитално дијело из историје Црне Горе у средњем вијеку морамо обратити пажњу на неке важне чињенице које не иду томе у прилог. Књигу је издала невладина организација Матица црногорска, која није научна установа. Књига нема потписане рецензенте, што је правило у академској заједници. Аутор књиге др Драгутин Паповић, доцент на Универзитету Црне Горе – Филозофски факултет у Никшићу, докторирао је на теми из друге половине XX вијека „Интелектуалци и власт у Црној Гори 1945-1990“, на Филозофском факултету у Никшићу и није писао текстове из области средњег вијека до прије неколико година. То што је др Драгутин Паповић предавао предмете из области средњег вијека (а што са поносом истиче у Предговору његове књиге), није резултат његове едукације и рада на истраживању средњовјековне историје Црне Горе, већ тадашња кадровска политика Филозофског факултета у Никшићу, која је да би посланику у парламенту Црне Горе тада владајуће партије ДПС обезбиједила часове и радно мјесто на факултету. Кандидату др Васиљу Јововићу, који је докторирао из области средњег вијека на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, послије негативног извјештаја нерелевантне комисије (коју су сачињавали два професора из области новог вијека и један из области савремене историје), није продужен даљи уговор и макнут је са Филозофског факултета (https://iskra.co/…/vasilj-jovovic-kako-se-postaje…/). Другог средњовјековца др Миљана Гогића са Историјског института, који је докторирао на Филозофском факултету у Београду, као послушног, запало је да држи вјежбе код, „стручњака“ за средњовјековну историју Црне Горе Драгутина Паповића.
Паповић не користи адекватне научне изворе и литературу. Не може да за историју провинције Превалис користи аутора који је докторирао на идеологији краља Николе, др Живка Андријашевића (који нема ниједан рад из те области, иако је писао историју Црне Горе за тај период. Осим подантности свом ментору, Паповић овим показује да неадекватно користи литературу. Многи од кориштених аутора нијесу референтни за тематику садржану у књизи (Стево Вучинић, Данило Радојевић). Избацивањем из литературе аутора који су се бавили историјом средњовјековне Дукље (нпр. Ф. Милобар, Б. Шекуларац, Ђ. Ђекић, С. Цветковски), указује да селективно користи литературу. Такође нијесу кориштене ни збирке извора, као нпр. Monumenta Montenegrina.
Све то не би био већи проблем, већ лаичка публицистика, да Паповићева књига, за коју тврди да је оригинално научно дјело, није плагијат. Наиме, Драгутин Паповић је књигу објавио као оригинално научно дјело, иако је она састављена од његових већ објављених радова што и сам наводи у предговору (стр.11), као нпр. поглавље „Римско-византијска провинција Превалис од почетка IV до почетка VII вијека“ које је као посебан чланак објављено у Матици, бр. 98 (љето 2024). Свој већ објављен чланак није уврстио у литератури на крају књиге. Тиме је Драгутин Паповић починио аутоплагијат.
Процес утврђивања (ауто)плагијата урађен је уз коришћење софтверских алата за детекцију откривање подударности и сличности, као што јеiThenticate. Овај алат претражује базе података, интернет странице и већ постојеће академске радове како би утврдили сличности с анализираним текстом. Резултат је извјештај који показује проценат подударности и означава спорне дијелове. Ријеч је о цитирању без навођења извора, коришћење туђег рада што није у складу с правилима цитирања, ријеч је о аутоплагијату, а обим преузетог текста је изнад 60 процената.
Преузимањем са разних сајтова Драгутин Поповић није водио рачуна о ауторству датих текстова, тако да је у коначној литератури која се налази на крају његове књиге изостављао имена аутора од којих је преузимао дјелове текстова. Као нпр. 1,197 words / 2% – Magnolia, Alexander Nicholas. “Byzantium and Beyond: The Medieval Roman Empire and Its WorldThrough the Letters of Patriarch Nicholas I Mystikos, 901-925 CE”, University of Minnesota, 2025, одакле је преузео скоро 2.000 ријечи; затим из текста Sekne, Aljaž. “The Question of Croatian Ethnogenesis : Problems, theories and the formation ofidentity”, 2019, одакле је преузео скоро 1500 ријечи. Такође нијесу наведена ни дјелаEduard Mühle. “Slavs in the Middle Ages between Idea and Reality”, Brill, 2023;Mitko B. Panov. “The Blinded State”, Brill, 2019;Bilogrivić, Goran. “Ethnic identities in early medieval Croatia – material and written sources”, 2016(скоро 1.000 ријечи);Premužić, Zrinka. “Anthropological perspective of burial practices in the beginning of the late bronzeage in northern Croatia”, 2016; Mladen Ančić. “Frankish and Lombard Influences in the Creation and Shaping of the Duchy of Croatia”,Museum of Croatian Archaeological Monuments, 2016(преко 400 ријечи);Ivan Basić. “Devising Continuity. The Problem of the Oldest Memorial Text of Trogir”, ‘University ofZadar’, 2020(преко 500 ријечи); Mykola Melnyk. “Byzantium and the Pechenegs”, Brill, 2022(1594 ријечи); Milenko Lončar, Teuta Serreqi Jurić. “The Dark Sea in De administrando imperio: The Baltic or theBlack Sea?”, ‘Croatian Institute of History (Hrvatski Institut za Povijest)’, 2018(преко 800 ријечи); Serregi Jurić, Teuta. “Comparision of linguistic and stylistic features od Porphyrogenitus’ works VitaBasilii and De thematibus”, 2016 (до 500 ријечи); Ivan Mužić. “Weißkroaten in Banalkroatien undTeile Kroatiens, die aus Gespanschaften bestehen”,Museum of Croatian Archaeological Monuments, 2010иwww.muzic-ivan.info(преко2500 ријечи);Roussel, Patrick J.. “Alaric : un barbare à l’habitus romain au tournant du 5e siècle”, 2015; Pijović, Marko. “VLACHS IN THE RAGUSAN SOURCES UNTIL THE 14TH CENTURY”, University ofZagreb. Department of Croatian Studies., 2018(994 ријечи); Войтович, Л.В., Домановський, А.М. et al. “Історія Візантії. Вступ до візантиністики”, 2011(преко 1000 ријечи). Набројани су само неки примјери текстова који су кориштени, а нијесу приказани у књизи Драгутина Паповића.
Ако једна страница има отприлике 1800 знакова са проредом, са око 400 до 500 ријечи онда се увиђа колика је количина преписаног текста. Велики број преузетих текстова без навођења аутора крије се иза општих интернет адресакоје Паповић није наводио у литератури.
На основу наведеног Драгутин Паповић је присвојио ставове и мишљења других аутора као своја, не наводећи их нити у тексту, нити у литератури.
A sto je drug Markus po struci?
Naš dragi Jovan je postao mašina za mljevenje smiješnih likova poput dr mr fr-pr itd. Papovića koje je mutna poplava DPS-a izbacila na površinu! Kao i sve što poplava nosi odnijeće te, Dragutine, ili u najboljem slučaju zakačićeš se za neku vrbu gdje ćeš olinjati i zamuknuti.
Браво, господине Маркуш!
Dr Joco Markuš! Argumentovano ga je stukao! Čestitam na odličnom prikazu!
Дивни господине Маркуш. Да га случајно не застидиш или зацрвениш? Он је оперисан од Србства и образа још када је напустио Радикале и од Србина постао Милогузац
Papković, poznatiji kao pudlica Šivka Tandaraševića, tandara kao i Šivko.
DPS NAGONI DA KVARI SE PAPOVIC …ISTINE PREDAKA RODA NARODA SEBE JEZIKA HIMNE PROFESIJE ZASTAVE HIMNE PRIVREDE PISMA BANAKA DA ODREKNE SE …JEL MOGUCE …JEL DPS SAM IL GA NEKO TUDJI NAGONI DA UNISTAVA CRNU GORU I SEBE …